Дероко пред ужичком публиком

У ужичкој Градској галерије у среду, 14. октобра, отворена је изложба радова Александра Дерока (1894-1988), архитекте, научника, уметника, педагога, од 1955. године члана Српске академије наука и уметности. Изложбу чини око педесетак радова, цртежа и слика који су део из Уметничке  збирке САНУ. Изложба је отворена до петка, 6. новембра, радним данима од 10 до 18 часова и заинтересовани је могу погледати уз примену свих препоручених мера заштите од ширења вируса корона

Аутор изложбе, Јелена Межински Миловановић, написала је у каталогу који прати изложбу, да је „после четири деценије, током лета 2020., по први пут у Српској академији наука и уметности, Галерија САНУ представила јавности радове академика Александра Дерока из Уметничке збирке САНУ. Избор из ове целине, од педесетак цртежа и слика приказује се сада публици у Ужицу. Српска академија наука и уметности тако наставља сарадњу са Градском галеријом Ужице и даље упознајући јавност са опусом ликовних уметника академика и њиховим легатима из свог уметничког фонда.“

По речима Јелене Межински Миловановић, Дероко, рођени Београђанин из угледне интелектуалне породице италијанског порекла, био је „интелектуалац ренесансног, широког поља интересовања, стваралац неисцрпне радне енергије, ратник, спортиста, знаменита личност Београда свог времена, велики шармер“. Школовао се у Београду, Риму, Прагу, Брну, Паризу, а боравио је на бројним студијским путовањима у неколико европских земаља као и у САД-у. Био је добровољац у Првом светском рату, учествовао у многим биткама, као пилот се борио на Солунском фтонту, заробљеник у Другом светском рату.

Александар Дероко био је веома активан у Одељењу ликовне и музичке уметности и заједно са уметницима академицима учествовао је у оснивању Галерије САНУ као и о профилисању Уметничке збирке САНУ. Добитник је бројних признања, медаља и плакета.

„У време када су и други сликари чланови САНУ своје радове поклањали Академијиној колекцијио, Александар Дероко је предлог да своје слике и цртеже поклони САНУ изнео свом пријатељу председнику САНУ академику Павлу Савићу, што је резултирало Савићевом иницијативом  да Галерија САНУ организује изложбу радова Александра Дерока 1980. године у Галерији културног центра, пише Јелена Межински Миловановић. Пошто је Дероко био задовољан овом изложбом, четири године касније поклања Уметничкој збирци САНУ 129 својих дела, 19 слика и 110 цртежа, скица и студија. Још 11 Дерокових цртежа Академијиној Збирци поклања његов колега и сарадник, архитекта Слободан Ненадовић, девет година после смрти уметника, тако да сада САНУ чува укупно 140 Дерокових дела.

„Са бројних путовања по терену Дероко је доносио обиље скица и студија аутентичне архитектонске пластике. Њихова прецизна, техничка линија и дословно бележење реалног изгледа повезује их у засебну целину. Квантитативно заступљенија целина Дерокових радова у Уметничкој збирци су његови аутопортрети, углавном из позније фазе, допуњени низом двојних портрета на којима уметник представља себе са супругом. Посебну целину чине његови апстрактни радови, пише  Јелена Межински Миловановић.