Preskoči na glavni sadržaj

Демонстрације 27. марта 1941. године у Ужицу

Демонстрације 27. марта 1941. године у Ужицу

Март и април су месеци када се подсећамо на значајне догађаје у Краљевини Југославији који су везани за почетак Другог светског рата. Ако је историја заиста учитељица живота, онда је лекција о Другом светском рату у нашој земљи једна од важнијих и из које треба доста да научимо.

Пред почетак Другог светског рата Југославија је била оптерећена нерешеним међунационалним односима и тешком социјалном ситуацијом. Европске државе склапале су споразуме о војној сарадњи, припремајући се тако на већ очигледан рат. Споразумом између Немачке и Италије од 22. маја 1939. године договорен је политички и војни савез назван Челични пакт. Када се 27. септембра 1940. године овом савезу придружио Јапан, настао је Тројни пакт. Немачки напад на Пољску 1. септембра 1939. године означио је почетак Другог светског рата. Немачка је затим од априла 1940. године освојила Данску и Норвешку, да би средином исте године окупирала Белгију, Луксембург, Холандију и Француску. Од новембра 1940. до марта 1941. године, Румунија, Мађарска и Бугарска приступиле су Тројном пакту и у те државе је ушла немачка армија. Југославија се нашла пред тешким искушењем, окружена чланицама Тројног пакта. Упркос расположењу народа и противљењу Српске православне цркве, после шест месеци снажног политичког притиска Немачке и Италије, приступила је поменутом пакту. Споразум је потписан у Бечу (дворац Белведере) 25. марта 1941. године. У име владе Краљевине Југославије споразум о приступању пакту потписали су председник владе Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић. Незадовољна пактом група завереника, са генералима Боривојем Маринковићем и Душаном Симовићем, у ноћи 26/27 03. 1941. године срушила је владу, прогласила краља Петра ИИ Карађорђевића пунолетним и формирала владу на челу са генералом Душаном Симовићем. Пуч је вероватно био подржан од стране британске обавештајне службе, а из многих држава су послати бројни телеграми подршке. Винстон Черчил је коментаришући пуч изјавио „Рано јутрос Југославија је нашла своју душу“. Двадесет седмог марта почели су масовни протести народа широм Југославије против приближавања Немачкој и Италији, посебно у крајевима у којима су живели Срби.

Вест да је Југославија приступила Тројном пакту изазвала је велико незадовољство грађана Ужица, иако је пуковник Едуард Бороша командант Ужичког војног округа телефонирао у команду Шумадијске дивизијске области да је „народ пактом задовољан“ и да у Ужицу због потписивања пакта „влада неописиво весеље“. Као у целој држави демонстрације су, 27. марта 1941. године, и у Ужицу биле масовне. У њима је учествовао велики број грађана Ужица изузев локалних органа власти који су збуњено пратили ове догађаје. Прво су из школа професори и учитељи изашли на улицу водећи децу са паролама „За младог краља“, затим су се радници Ткачке фабрике прикључили истичући пароле савеза са Енглеском и Француском. Народ се окупио испред Команде војног округа носећи заставе, транспаренте и слике младог краља и осталих чланова краљевске породице, а у препуној цркви прочитана је краљева прокламација. Потом је маса продужила ка Соколском дому са чијег балкона су говорили адвокати Ђорђе Драшкић и Милија Јовичић и професори Драгутин Прљевић, Благоје Живковић и Стево Поповић. Демонстрације су трајале цео дан и до дубоко у ноћ, уз песму и весеље ложене су ватре на околним брдима Пори, Забучју и Доварју.

Парола и захтева који су се чули тога дана било је много, у зависности од политичке опредељености. Тражено је да се Србија прикључи блоку Француске и Енглеске, да се прошире народне слободе, да се уђе у савез са Совјетском Русијом, међутим парола која је обележила ове демонстрације и коју су сви гласно узвикивали била је „Боље рат него пакт, боље гроб него роб“. Рат је врло брзо дошао, већ 6. априла Немачка је са својим савезницима напала Југославију. Београд и други већи градови су бомбардовани, док је главни копнени удар извршен из Бугарске. Југословенска војска није успела да пружи јачи отпор па је 17.04.1941. године потписан Акт о безусловној капитулацији.

Немања Обрадовић, кустос, историчар

Povezane vesti

IT agencija za ozbiljan rast

Roster Soft gradi digitalne sisteme

Web portali, CMS rešenja, aplikacije, automatizacija, dizajn, hosting i tehnička podrška za firme koje žele brz i stabilan online nastup.

ProgramiranjeWeb dizajnCMSAutomatizacijaHosting
roster.rs 064 478 8150
Diskusija

Komentari 0

Budite jasni, pristojni i držite se teme vesti.

Pridružite se razgovoru

Prijavite se ili napravite besplatan pretplatnički nalog da biste komentarisali vest.

Prijavi se Registruj se

Učitavanje komentara...