- Да, случај дечака Луке нас је свакако ујединио и не само то, он је мислим и показао да у свакоме од нас има и емпатије и племенитости, као и жеље а и потребе да помогнемо некоме, само је потребно ту особину пробудити у нама и дати јој тај неопходни импулс и подстрек. Лука је то успео. Пошло му је за руком да нас у тој племенитој мисији уједини – наводи Ужичанин Ђорђе Топаловић, данас пензионер некадашњи шеф Железничке станице у Ужицу
Сплет животних околности сваког од нас може довести у ситуацију да тражимо неопходну помоћ. Било у лековима, новцу, крви, али и матичним ћелијама. Како видите донаторство матичних ћелија пар година раније и данас и угла вас као грађанина?
Нажалост, ја сам један од оних, ко је сплетом несрећних породичних здравствених околности, и поред ангажовања читаве своје породице, и пријатеља, дошао у ситуацију да болесној супрузи не могу на обезбедим довољне количине тромбоцита, потребних за лечење акутне леукемије. Тада, у стању потпуне немоћи, спознао сам шта значи доћи у ситуацију да тражиш помоћ. И пронашао сам је, чувши за хуманитарно удружење ,,Леука". Ти дивни људи, који су и сами имали, и срећом преживели слична животна искуства, имају само један императив, а то је, помоћи болесним људима, тако што ће се несебично ангажовати, како би им обезбедили потребне количине крви, или пак тромбоцита. У то време, средином претходне деценије у нашој земљи,лечење хематолошких обољења трансплантацијом матичних ћелија,нама је било мање познато и мање се практиковало него што је то случај данас.
Донаторство матичних ћелија у нашем граду пре пар година, може се рећи, није ни постојало. Крајем 2021. године, хуманитарно удружење ,, Леука" у нашем граду је направило прве, али веома важне кораке на ову тему. У ГКЦ су презентовали прикладну изложбу, као и обраћање грађанима кроз гостовање на локалним телевизијама. Организовано је добровољно давање крви и тромбоцита, и формиран је регистар донора матичних ћелија. Данас, а поготову након болести која се догодила нашем младом суграђанину Луки и када се читав град дигао на ноге, грађани свих узраста данима стајали у редовима, да би се тестирали и евидентирали у регистар донора матичних ћелија, Ужице има преко 3500 хиљаде потенцијалних донора. Ако тај број упоредимо са укупним бројем регистрованих потенцијалних донора у Србији, а он се креће око 18000, то јасно говори да је Ужице узор и репер за поређење читавој земљи. И Најважније Лука нас је ујединио у племенитој мисији.
Брзо се живи, период короне такође је утицао на отуђење. Сматрате ли да је повратак разговору, не преко телефона и скајпа, лек и за многе друге болести и проблеме које имамо?
Данашњи живот се не може замислити без мобилног телефона, друштвених мрежа и интернета. Иако имају различите позитивне ефекте и у многим сегментима су олакшале живот и функционисање људи, они су га јако убрзали и доста променили перцепцију света око нас. Најгоре у свему томе је то, што је многима постао једини пријатељ а богами и животни сапутник. Несвесно смо се удаљили од социјалних активности. Наравно, ако би смо смогли одлучност да што дуже одложимо своје мобилне телефоне, и вратимо се живој комуникацији уместо преко Скајпа и друштвених мрежа, то би се одразило и на наше ментално здравље, пре свега у лечењу самоће у коју лаганим, али богами сигурним корацима газимо. Самоћа, је свакако предиспозиција за депресију која узима све већег маха у људској популацији.
Колико Ужичани по вама имају емпатије за проблеме других, посебно здравствене. Колико смо као суграђани хумани?
На примеру нашег младог суграђанина Луке Босиљчића, Ужичани су показали да имају емпатију и да су итекако хумани.
“Леука”
Ти дивни људи, који су и сами имали, и срећом преживели слична животна искуства, имају само један императив, а то је, помоћи болесним људима, тако што ће се несебично ангажовати, како би им обезбедили потребне количине крви, или пак тромбоцита
Пројекат “Ужице – град хуманости и храбрости” суфинансира Град Ужице у оквиру медијског конкурса. Ставови изнети у датом пројекту нужно не изражавају ставове органа који је оделио средства.
Učitavanje komentara...