Данило Старчевић: Са децом се мало прича

- У суштини важно је да наши волонтери препознају насиље и врло често и они буду затечени у одређеним ситуацијама. Деца у едукатору више виде пријатеља и зато му се поверавају-истиче Данило Старчевић, координатор

Програм промоције хуманих вредности Црвеног крста Србије од 2009.године почео је да се реализује у Ужицу у свим основним школама. Тада је постојала потреба због великог присуства вршњачког насиља, да се крене са активностима, не само у Ужицу него на територији целе Србије. У том периоду били су страшни примери вршњачког насиља и то првенствено физичког, а 14 година касније је још страшније, посебно са доласком нових технологија, наводи Данило Старчевић, координатор Програма промоције хуманих вредности Црвеног крста Ужице.

- На почетку смо имали пет тема: толеранција, културни идентитет и поштовање различитости, ненасилно решавање конфликта, дискриминација и стигматизација, као и родна равноправност. А 2023.године додали смо још две и то дечја права и спречавање насиља путем интернета. Данас је чест случај да деца уз помоћ модерних апликација заказују туче, расправе као и „изазове“ за које нису свесни ризика. Сваке године се нажалост, сусрећемо са неким новим видом насиља и примерима- истакао је Старчевић.

Цео програм је и замишљен као вршњачка едукација за ученике четвртог и петог разреда основне школе а најчешће су едукатори средњошколци. То су волонтери који су обучени за рад са младима.

- Увек се деси да се деца обрате едукатору са приватним проблемом са којим ми онда упознамо и просветног радника, психолога, педагога....У суштини важно је да наши волонтери препознају насиље и врло често и они буду затечени у одређеним ситуацијама. Деца у едукатору више виде пријатеља и зато му се поверавају-објашњава наш саговорник.

Волонтери едукатори само сигнализирају да проблем постоји а онда се у решавање укључује цео систем. Програм промоције хуманих вредности је замишљен као радионичарски рад, а не као предавање о толеранцији, дискриминацији...

- Циљ је да кроз њихову „забаву“ скренемо пажњу на последице нетолеранције, решавања конфликта насиљем... Деца сматрају да то није ништа страшно, као и шта је проблем ако замене мобилне телефоне и са њега шаљу поруке, па тако праве другима психичке проблеме ? Деца не знају за границе у тим ситуацијама, све им је смешно а врло често то нису неваспитана деца. Ми из Црвеног крста не примећујемо толико физичко насиље, већ је психичко више присутније и далеко озбиљније-истиче Старчевић.

Пројекат: „Одбацимо насиље, а не ученика“