Србија данас слави Дан државности у знак сећања на Сретење 1804. године када је подигнут Први српски устанак и у знак сећања на дан када је 1835. године донет први модерни Устав Србије. Државна свечаност одржава се код споменика вожду Карађорђу у Орашцу, где је пре 222 године на Сретење подигнут Први српски устанак.
На збору виђенијих Срба са територије београдског (односно смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, на Сретење 1804. године, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Карађорђе. Према речима немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом. У Крагујевцу је 15. фебруара 1835. године донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије. Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник израдио је текст устава, а Глигорије Возаровић био је први који је укоричио и повезао Сретењски устав. Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован. Велике силе сматрале су га превише либералним – у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.
Ове године због обележавања Дан државности, који се у Србији иначе празнује 15. и 16. фебруара, биће нерадна три дана, с обзиром да Сретење пада у недељу.
Učitavanje komentara...