Годину на измаку свакако су обележили рат у Украјини и енергетска криза, а у Србији ескалација косовског проблема и раст цена. Излазак из ковид система Здравственог центра и проглашење Ужица за град културе 2024. године вести су које су нас ове године највише обрадовале
„Омикрон“ се у јануару потрудио да нама и лекарима загорча живот у редовима за преглед. У овом месецу „ваљаоничари“ су исказали задовољство постигнутим резултатима, а код Ложионичког моста незадовољни Ужичани блокирали саобраћај тражећи забрану есксплоатације литијума. Власт и опозиција су се спориле и око референдума о уставним променама 16. јануара, једни су били „за“, а други за бојкот и све у свему био је то слаб одзив. Уметници и спортисти и ове године били су ведрија страна ужичког света. Оliveра је проглашена за спортисту године. Бранко, Бојан и Филип победили у пливању за Часни крст. Голд гондола набавила нових двадесет кабина, а деца са Косова и Метохије боравила на Митровцу. Почетком фебруара најављена је санација клизишта у Коштици. „Здрава Србија“ протестовала у Севојну тражећи да педијатар ради, а за локалне изборе у Севојну, парламентарне и председничке 3. априла увелико текле припреме и власти и опозиције. За „Вести“ је говорио Небојша Стаменковић, тренер аналитичар фудбалске репрезентације Србије. Техничка школа „Радоје Љубичић модерно је опремила четири кабинета. Најављено улагање 70 милиона у МЗ Турица. „Либерграф“ поднео петицију за заштиту кањона Ђетиње. Историчарка Весна Лучић говорила за „Вести“ о томе како Сретење подсећа и опомиње. Представљен капитални пројекат будућег болничког комплекса, процењеног на 80 милиона евра. Златибор добио нову атракциују – вертикални панорамски точак. „Свитак“ објавио песме Пауна Петронијевића поводом шест деценија од његове смрти. Крај фебруара и кампања за изборе, оглашавање странка и представљање кандидата и носилаца листи за изборе у Севојну. Поводом Дана државности одликован пожешки „Имолд“, а „Вукова награда“ припала Славици Стефановић, директору Народног музеја. Зоран Стаматовић у име Народног позоришта примио Сретењски орден. Март и јубилеј Уметничке школе две деценије рада и сјајна изложба у Градској галерији. Ужичанин Владимир Милосављевић јавио се из Украјине и са читаоцима „Вести“ поделио утиске о животу обичних људи док је беснео руско-украјински сукоб. Ромски песник Пеђа Јовичић изјавио да „песме нема ако се дубоко не загази у блато звано живот“. Каратискиња Лидија Трмчић освојила две златне медаље и остварила велики успех.
Коначно изашли из ковид система, обрадовала нас др Наташа Гаговић, в.д. директора Здравственог центра. Град издвојио 19 милиона за суфинансирање медија, али не само ужичких и зато се редовно треба јављати на конкурс Града Чачка. Странке и лидери „Заветника“ и „Здраве Србије“ дошли по цичи зими у Севојно у оквиру кампање за локал. И Зорана Михајловић у Крвавцима, али о теми енергетска ефикасност, а на Тргу у оквиру кампање. У привредној комори инфо-центар поводом украјинске кризе. Потписан уговор о изградњи обилазнице у Министарству за инфраструктуру са кинеским извођачем. У развој пољопривреде 37 милиона одлучило Градско веће. Из „Чиготе“ поручили све више гојазне деце – опрез и превенција! Одржана премијера представе „Свињски отац“ у режији Бранка Поповића. Кампања се захуктала, почели радови на обилазници, Понош испред Градске куће, „Заветници“ у биоскопу.
Демократе у Севојну својски за већи буџет. Ивица Дачић и социјалисти поручили из „Сиесте“ да Србија треба да бира свој интерес, а војни тужилац Бранимир Петронијевић, да би поново бранио Косово. Коалиција“Морамо“ одлучно „не тровачима деце“, а Бошко Обрадовић обрео у Кремнима. Вучић на митингу у хали Велики парк, а Суверенисти поновили децентрализација, децентрализација и децентрализација. На „Кикиним данима“ награда Брнакици Јеремић. Мухарем Баздуљ у Народној библиотеци, а Миљко Митровић казивао о својој песничкој авантури. Преминуо Милован Витезовић. И бише избори 3. априла. Власт напредњацима у Севојну на челу са Мирјаном Ђурић, а за председника поново изабран Александар Вучић. Министар Стефановић у „Првом партизану“, а на насловници „Вести“ заслужено гомогласни поп хор Г.Л.А.С. Изашла монографија посвећена костимографу Снежани Ковачевић, а наш лист писао о томе како Александар.
Костић прави куће од балвана. Драгица Милчановић проглашена најбољом медицинском сестром у Србији. Дошли су и васкршњи и првомајски празници. Чеданка Андрић из „Независности“ била гласна „Нема назад – само напред“. У мају премијера „Месец (дана) на селу“. Милана Нешковића. Кошаркаши „Златибора“ шампиони. На смотри рецитотора први Сергеј Курћубић, а у Средњој Добрињи повратак Мише Станисављевића. У Галерији скулптуре Дејана Тривунца и у Мокрој Гори одржан у јануару због короне одгођени Кустендорф. Добијено 15 санитета од Министарства здравља. Шушкало се о астрономским надницама за бераче малина и речено да берач није хирург. Из Градске топлане стигла уверавања да ће учинити све што је до њих да би зима била топла. Потписан финансијски уговор о санацији клизишта у Коштици. У ГКЦ-у приказан филм „Златни дани ужичке кошарке“. Стрелци „Алексе Дејовића“ прваци Србије. Златиборски еко аграр сељацима понудио механизацију на услужно коришћење, а суша и ужички „Водовод“ запретили ограничењима у испоруци воде због заливања малињака. Монографија и сећање на др Милоша Божовића на Златибору. Амбасадори ЕУ о новим пројектима у Ужицу, а на Тргу у јуну плесали будући прваци.
У болници били норвешки лекари, а у Градској галерији Арпад Пулаи приказао „Моћ вуне“. ГФК „Слобода“ у Првој лиги, а Гимназија добила силне похвале за знање ђака оверено на пријемним испитима за факултете. Драган Суботић на прес конференцији о успешном пословању и плановима „Бакра“, а малина аконтно 450 динара. „Религија као судбина“ и мр Драган Драгојловић у Народној библиотеци, а у ГКЦ-у изложба Жељка Марковића „Рузмарин, сњегови и шаш“. Театар „Инат“ тријумфовао са „Госпођим министарком“. У Ужицу наређено рационално коришћење воде. Слободан Кузмановић говорио о повећаном интересовању за субвенције у пољопривреди, и све више пажње посвећивали смо одлагању кабастог отпада. Ивана Парлић (НС), постала једини посланик из Ужица из редова и позиције и опозиције. Јул и сезона одмора, а на Котроману завршена реконструкција и шест трака у функцији док је у Ужицу трајао први џез фестивал. О пензионерима на Алексића мосту, менталном здрављу деце и изложби „Идентитет геометрије“ за своје читаоце писале „Вести“.
Општина Чајетина поклонила земљиште Хиландару за духовни центар. Половином јула Нинко Тешић, директор „Импол Севала“, упозорио да се добит не истопи, а Архив поклонио књиге Белом двору о Петру Другом Карађорђевићу чији је издавач. Дино Бајрић победио у скоковима, а куће на Ракијској пијаци затражиле заштиту од пуцања под налетом теретног саобраћаја.На паркингу „Међај“ почела наплата, „гардасил“ препоручен за здравље младих, а на Кадињачи дружили се ужички и словеначки ДВД ватрогасци. Неолитско насеље у Стапарима примило прве туристе, а Алтомановића тврђаву највише походили странци. Лазар Костић у августу постао јуниорски првак Европе у билијару Дани борнице на Јеловој гори нису утихнули, напротив. У Галерији Петар Божовић и они који долазе, а ми уживали у још једном „Жестивалу“. Крајем месеца изгубили драгог колегу и једно од најбољих ужичких пера новинара Светислава Тијанића. Завршен је магистрални цевовод у Севојну. а у дечјем базену на Плажи нису се сложиле све коцкице, посебно оне на дну. Одржан дечји фудбалски турнир „Радомир Антић“ и установљена награда за фер плеј која носи име Машан Мартиновић по дечаку који је настрадао на Цетињу. Половином септембра још једна трагедија и погибија четири младића код Сурдука. Били су то дани када је Ужице плакало. Ученици Економске школе били на обуци у Немачкој.
Почетак октобра и јубилеј „Вести“ обележен у Народном музеју изложбом ,,80 плус 1“ и „50 плус 1“ јубилеј Радио Ужица. Додељена признања уз речи хвале за године трајања. У Луновом Селу Михољски сусрети села, прва манифестација после пола века. У ГКЦ-у „Поглед иза штафелаја“ Радомира Верговића. У Јокановића кући изложба Народног музеја „У малом Цариграду“ За Дан града додела признања и повеља др Владимиру Поповићу. Ветерани у овом месецу затражили бољи статус, а у Галерији Ужичани уживали у великим форматима познатих сликара. На Сајму књига крајем октобра представљени ужички издавачи, а у Библиотеци двоброј часописа „Градац“ посвећен Љубимиру Симовићу. Почетком новембра све више се причало о женском предузетништву, а 27. Југословенски позоришни фестивал добио још једног лауреата представу „Ајхман у Јерусалиму“. Др Лаза Лазаревић, лекар и књижевник добио спомен плочу у Мокрој Гори.
Пљуштала саопштења због „обимних“ радова у Ратарској. Почетак децембра донео је лепе вест – Ужице престоница културе 2024. године, шљивовица на листи УНЕСКО и Карадара имао прву самосталну изложбу. Али увек има неко али... Грејање је поскупело 18 одсто, зуцка се о струји, а и пилетина се по ценама претворила у некадашњу јагњетину. Било како било, у години која предстоји желимо да вас здравље служи и да влада мир код нас и у свету. Све остало нам је нажалост, добро познато.
Текст и фото: Жанка Ерић
Učitavanje komentara...