На Партизанском гробљу на Доварју обележена је 84. годишњица првог ослобођења Ужица, 24. септембра 1941. године, што је уједно и датум стварања Ужичке републике – прве слободне територије у поробљеној Европи.
Погинулим борцима сахрањеним на Доварју први пут је служен помен, уз саслужење свештеника ужичке цркве.
Поред делегације Града Ужица и Војске Србије, венце су на Партизанском гробљу положиле и делегације Градске општине Севојно, СУБНОР-а Ужице, Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Пожега, Чајетина, Ваљево, Крагујевац, Шид, Удружења ветерана Ужица, Удружења војних пензионера Ужице, Бесмртног пука, СПС-а Ужице и Севојно, као и родбина и потомци погинулих...
Председник ужичког СУБНОР-а, Милић Вукић, подсетио је да је вест о успесима партизана и бораца Ужичког партизанског одреда одјекнула и у Москви и у Лондону, јер је Ужице постало центар нове наде, а на тој територији одвијао се живот у срцу окупиране Европе.
– За слободу су пале огромне жртве, и у овој спомен-костурници почивају земни остаци 230 хероја који су пали у борбама – од битке на Дрежничкој Градини до легендарне битке на Кадињачи. Сахрањено је и шест народних хероја: Милан Мијалковић Чича, Исидор Барух, Желимир Ђурић, Богдан Капелан, Алекса Дејовић и Нада Матић – подсетио је Вукић, уз речи да су нам преци у аманет оставили трајне вредности: антифашизам, солидарност, јединство и слободарски дух.
Заменик градоначелника, Рајко Радосављевић, рекао је да је „наша обавеза да чувамо сећање на ове херојске дане, да помажемо једни другима и да стварамо свет у коме се поштују вредности које смо наследили од оних који су се борили за нашу слободу“.
У име Републичког одбора СУБНОР-а, генерал Љубиша Диковић истакао је да је слободарска Србија била једна од ретких антифашистичких земаља које су још на почетку рата пружиле отпор, а да је Ужице један од првих градова у којем су се радници, сељаци и интелектуалци супротставили фашизму.
– Осамдесет година победе над фашизмом је за понос! Замерају нам нашу слободарску историју, али то је наш темељ за све. Имамо крваву историју, али нисмо је ми изабрали. Нисмо ми позвали ни Турке, ни Аустроугаре, ни Немце, ни НАТО – сами су дошли, и прошли како су прошли – поручио је Диковић, уз речи захвалности ђацима и професорима који су присуствовали одавању почасти.
Један од бораца палих за слободу био је и железничар Миодраг Божовић (24), који је стрељан у Крчагову 5. децембра 1941. године. Почаст деди одали су унук Миодраг и син Сретен.
Миодраг сваке године долази из Канаде, где живи и ради, у Ужице. Осећа велики понос када се 24. септембра на Доварју поклони сенима свог деде, по коме је и добио име.
– Као родољуб, мој деда је својој земљи дао најважније – свој живот. Драго ми је што се поштује традиција одавања почасти погинулим борцима у Ужицу и што се баштини истина. За мене је ово прави Дан града, који се славио и увек ће се славити – каже Миодраг Божовић, који с поносом истиче да потиче из радничке и партизанске породице и да у том духу васпитава своју децу.
Миодрагов отац Сретен, данас пензионер Ваљаонице бакра, имао је само две године када му је отац стрељан у Крчагову – на Детињце.
– Оца памтим по причама мајке. Био је велики родољуб, није био члан ниједне партије, али је отишао да брани своју земљу. Ухваћен је од стране Немаца на Кадињачи, остављен на цедилу. Немци су га стрељали јер је наводно дао вагон соли партизанима, а он со није дао партизанима, већ народу – приповеда Сретен, који се сећа и писма које је његова мајка добила од оца вече пред стрељање. У њему је писало: „Вечерас су нам дали бели хлеб – неће бити добро.“
Učitavanje komentara...