Цртеж као прихватање сећања

У ужичкој галерије „Рефлектор” недавно је одржана радионица: „Сувише памћења, сувише заборављања — цртеж као прихватање сећања”, као одговор на истоимену изложбу ужичке уметнице Јелене Прљевић.

Радионица је наставак сарадње Основне школе „Слободан Секулић” и „Хеклер” колектива (www.hekler.org), уметничке колаборативне платформе која испитује концепте гостопримства и конфликта реализовањем уметничких, едукативних и резиденцијалних програма, а коју су основали уметници и уметнице: Наташа Прљевић, Јелена Прљевић и Џошуа Нироџински у Њујорку. Претходни сегмент сарадње подразумевао је гостујуће предавање, па су у фебруару ове године Џошуа Нироџински и Наташа Прљевић, уметница и бивша ученица Основне школе „Слободан Секулић”, били гостујући предавачи на онлајн часу, где су, по позиву наставница ликовне културе, представили свој рад и разговарали са ученицима о интересовањима, другарству и улози уметности у побољшању друштва.

Затим су чланови “Хеклер” колектива, Јелена Прљевић, Јована Ђајић и Милош Бојовић наставили дружење са ученицима кроз радионице, поново под менторством наставница ликовне културе Наде Цветић и Марије Ђокић. Овом приликом, ученици су се упознали са уметничким радом ауторке, која је бивша ученица школе „Слободан Секулић“у Крчагову.

-Радионица се састојала из неколико сегмената, а први део је подразумевао стручно вођење, модерирану анализу дела уз разговоре, као и самостални рад основаца. Тако су кроз пример анализе дела „Ушушкани”, ученици упознати са детаљним проучавањем графитног цртежа, оживљеног анимираним пројекцијама, као и са процесом анимирања, оживљавања цртежа и исцртавањем приче уз помоћ светла. Други део радионице позивао је ђаке на сопствено истраживачко креирање наратива унутар посматране слике, самостално откривање потенцијалних тема које ће бити разрађене кроз аутентични уметнички израз. Промишљања су се углавном односила на питања детињства, симболику куће, сећања, другарства и солидарности. Користећи цртачке медије, ученици су исцртавали сопствена разумевања и осећања, инспирисани радовима и самостално осмишљеним темама. Завршни део радионице фокусирао се на међусобну размену мишљења о ученичким радовима, а разговори са професорима књижевности Милошем Бојовићем и Јованом Ђајић допринели су подробнијем и интердисциплинарном разумевању наратива у оквиру разговора о централном мотиву изложбе — анимираном филму „Сестринство” („Систерхоод“)- објаснила је уметница Јелена Прљевић.

Поред онлајн комуникације и часа који је одржан у подстицајном галеријском окружењу и у природи, додајмо да је колектив „Хеклер” интернационална платформа која се бави подстицањем критике и дијалога кроз организовање едукативних радионица.

-Овакав вид активности деци Ужица донео је и простор за имагинацију, самоанализу, истраживачку слободу у уметности уз уважавање и поспешивање критичког мишљења-закључила је Јелена. Део изложбе „Сувише памћења, сувише заборављања: цртеж као прихватање сећања” укључује графитне цртеже оживљене анимираним пројекцијама.