У Народној библиотеци Ужице уз присуство породице одржано је меморијално вече посвећено књижевнику, библиотекару, једно време и директору ужичке Библиотеке Ивану Ршумовићу (1972 – 2013) који је преминуо пре десет година и како је рекла Душица Мурић, директорка Народне библиотеке Ужице, „у годинама када је његова пуна стваралачка зрелост наговештала још много добрих књига“.
- Међу нама је живео неко ко је сањао, слутио и градио неке боље светове у нама и око нас, неко чији је лирски дијалог са временом, историјом и културом у тренуцима тешких појединачних и колективних искушења уливао наду у смисао наших живота и дела љубави – рекла је Душица Мурић и подсетила да је Иван Ршумовић рођен у Ужицу геде се и школовао, дипломирао је српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду, радио је као професор у средњој школи „Радоје Марић“, Ужичкој гимназији и Туристичко-угоститељској школи у Чајетини, али је извесно време био и сарадник, новинар и водитељ Радио Ужица.
Прву књигу, збирку песама „Кестен у Маријиним очима“, објавио је 1992. године у Ужицу у издању Културно-просветне заједнице. Следе збирка „Један дан, један сан, једна песма“ (1995), а 2000. године у издању београдске Народне књиге и књига песама „Изгубљене молитве“. Четврту песничку збирку „Сербиа, Косово, Цуррицулум витае“ објавио је 2008. године под псеудонимом Гиованни Сцраппаторре у издању пожешког „Жиравца“ и она је била номинована за награду „Печат кнеза Лазара“. Издавачки центар „Кадињача“ 1998. објавио је свој први роман „Но пассаран“, а чачанска издавачка кућа „Легенда“ наредна два - „Тринаести минут“ (2003) и „Четрнаести минут“ (2006). Душица Мурић подсетила је да је Иван Ршумовић потписао бројне рецензије, предговоре, поговоре, есеје и чланке везане углавном за књижевне ствараоце из ужичког краја. Од 2008. године био је члан Удружења књижевника Србије, а затим и председник Подружнице УКС-а за Златиборски округ, један од оснивача огранка Вукове задужбине у Ужицу, а од 2005. године и сарадник Матице српске на пројекту „Српски биографски речник“. Ршумовић је био и члан тима који је израдио Стратегију развоја града Ужица, са посебним ангажовањем у области културе. Као коаутор и уредник, потписао је монографију „Народна библиотека Ужице 1856-2006“. Од 1999. године у Народној библиотеци радио је на Одељењу стручне књиге, организовао је културне програме, био је члан редакције часописа за књижевност, уметност и културу „Међај“ и члан жирија за доделу Награде Милутин Ускоковић. Као директор Народне библиотеке свакодневно је унапређивао њен рад посебно истичући значај издавачке делатности коју је желео да подигне на највиши ниво, јер је за њега библиотека била „најважнији извор свеколиког људског знања и културе у нашем крају, сматрам да она заузима централно место на културној мапи града“,
- Можда сваки живот може да стане у онај наслов његове песничке књиге „Један дан, један сан, једна песма“. Сигурни смо у то да тај дан, тај сан и та песма ни после десет година од његове смрти нису завршени. И да још задуго неће бити – рекла је Душица Мурић.
Према речима др Рада Вучићевића, Иван Ршумовић, песник, приповедач, романописац, есејиста, ипак је највише уметничке домете остварио у родољубивој поезији „која захваљујући њему има читав корпус лирских, тематских одредница са префиксом Србија, српски и косовски“.
- Иван Ршумовић је уистину живео кратко, али је урадио довољно да његово име са поштовањем изговарамо када се год помене књижевност, уметност, најважнији чиниоци културног и јавног живота једне средине. Можда је то сасвим довољно за бесмртност којој је и за живота припадао - рекао је, између осталог, др Раде Вучићевић.
- Било га је лако волети, лако се са њим смејати до суза, лако запевати, лако сарађивати. Имати песника за пријатеља, изузетно драгоцено у животу, каже Др Бранка Арсовић говорећи о дружењу и раду са Иваном Ршумовићем.
За др Татјану Богојевић Иван Ршумовић био је човек „великих и моћних емоција, изнад свега велики ентузијаста“, многима којима је предавао као професор или онима који су чешће долазили у Народну библиотеку, помогао је да стасају, да постану зреле личности или да савладају неку од озбиљнијих препрека у њиховом научно-истраживачком раду. Др Татјана Богојевић са присутнима је поделила своја сећања на дружења са Иваном Ршумовићем од детињства, али се осврнула на његов књижевни и библиотечки рад и закључила:
- Ноншалантни шмекер, заљубљен у љубав, занесењак, погледа упртог у море, у најдражу Вела Луку, обожавалац Балашевића и песме „Рингишпил“ као да нас сада гледа бар на кратко и можда га можемо замислити како се смеши. Из свих тих разлога, малих и великих, не можемо ставити тачку на речи које нам је оставио на веру у лепше сутра. Свакако, никада нећемо ставити тачку на сећања.
Током вечери млада песникиња Милена Чантрак читала је стихове Ивана Ршумовића по избору библиотекарке Драгане Ристановић, а глумац ужичког Народног позоришта Јанко Радишић, уз гитару је изводио песме које је Ршумовић волео.
Učitavanje komentara...