Галеријски простор у згради ужичког Народног музеја био је премали да прими све који су у среду, 11. октобра, дошли на отварање ретроспективне изложбе ужичког академског сликара Драгољуба Каплановића Каплана (1963) под називом „Цариградски мементо“ којом је обележио четири и по деценије уметничког стварања. Овај догађај употпунио је и наступ тројице музичара, Банат, Шуки и Буцо, уметникових пријатеља. Изложбу је отворио Ратко Трмчић, члан Градског већа задужен за друштвене делатности, а заинтересовани је могу погледати до 6. новембра.
Изложбу чине слике и цртежи који су обележили формативне уметничке године, до одабраних уља и графика које су означиле Капланово новије стваралаштво. Ова ретроспектива приказује свет идеја које су градиле духовни свет сликара, као и широки регистар ликовних техника које су му својствене. Изложба ће представити и Каплана као учесника уметничких подухвата који су обележили културну историју Ужица, међу којима је и мурал „Риба која је прогутала свет“.
- Уметност не ствара онај који хоће, већ онај који мора, мудре су речи мог учитеља и пријатеља Обрада Јовановића на којима почива сво моје стваралаштво. Припреме за ову изложбу почеле су још карајем деведесетих, а да ја то тада нисам ни слутио. Једна графика настала у циклусу „Сви хтели а један није“ под називом „Цариградски мементо или аутопортрет“ кроз вишеслојни симболизам изразито показује свет мојих тадашњих интересовања. Комплексност гополитичких догађаја деведесетих, њихов интензитет и бруталност, потреба да разумем зашто се догађа све што се догађа, трајно су определили мој уметнички израз. Знање стечено на пољу езотерије, историје и православне духовности потка су и основа свих мојих тема. Поменута графика бави се суптилним назнакама и везама између малог Цариграда – Ужица и Константинопоља, царског града, данашњег Истанбула. У пророчанствима светих стараца, руских, грчких, светогорских говори се о страшној бици која ће уједно бити тамна ноћ душе света, али и јутро васкрсења нове Византије. Иако сам се наивно искрено надао да ови догађаји никада неће бити моја садашњост, збивања у свету показују њихово неумитно приближавање. Суштинско и сама бит ове графике је у неизговореном, оном што је сведено на асоцијативни ниво представљених објеката и форми и што ће сам посматрач морати да разоткрије. Ову изложбу посвећујем свима онима који разумеју о чему говори њен назив. Онима који не разумеју, желим да што пре скину ружичасте наочаре и извуку главу из песка. Од зла склониште не постоји – рекао је Каплановић који сматра да је графика његов најбитнији опус, највише својих прича испричао је кроз графику иако је пролазио кроз цртачке, сликарске фазе, истраживање форме, фигурације. Каплановић се захвалио Народном музеју, Граду Ужицу, али и свим власницима његових дела који су му их уступили за изложбу, рекао је Драгољуб Каплановић Каплан о свом раду.
Славица Стефановић, директорка Народног музеја Ужице, поздрављајући присутне, истакла је да је Дагољуб Каплановић Каплан указао поверење и част Народном музеју да у његовом простору буде приређена изложба у оквиру програма обележавања Дана града.
Катарина Доганић Мићуновић, историчарка уметности, виши кустос Народног музеја Ужице, говорећи о делима Драгољуба Каплановића Каплана, указала је да је ова изложба "приказ идеја које су уметника водиле кроз мене његовог стваралаштва, читав сложени свет капланових мисли, уверења и надања". Каплановић је излагао као средњошколац, на прагу осамдесетих у оквиру удружења ужичких уметника. Прву самосталну изложбу приредио је у Градској галерији 1999, а најскорија била је у Културном центру „Златибор“. Ова ретроспективна изложба, према њеним речима, осим обележавања 45 година стваралачког рада, има за циљ и да подсети публику на последње деценије 20. века, али и онај део Каплановог опуса који дуго година није био излаган, а ту су и слике и графике из новијег уметниковог стваралаштва. Назив изложбе је потекао од Каплановог дела из 1998. године које је било и прекретница у његовом стваралаштву, комбинована техника,„Цариградски мементо или аутопортрет“, чији је наратив „сажео духовни свет уметника“.
- Уз представу цркве Свете Софије у Цариграду, као знамења Византије, и хризантеме, симбола светитељске саборности, ту је и лишће храста, светог дрвета Словена, те ковитлац светског сукоба најављеног пророчанствима. Присуство уметника у ишчекивању разрешења судбине света након профетског збивања оличено је у псу, бићу које се често појављује у Каплановој уметности – рекла је Катарина Доганџић Мићуновић и навела да је најстарији рад на изложби цртеж „Мит о Путу (Буђење)“ настао 1985, а да Каплан никада није напустио цртеж који је био и добра основа графичких циклуса.
- Док је на цртежима и графикама сведене палете уроњен у симболику или фасциниран покретом, Каплан се повремено препушта и уживању у боји и грађењу текстуре, чистој радости сликања – рекла је између осталог Катарина Доганџић Мићуновић. Радости боје уметник се вратио и 2018. када је настала слика „Трешње“. Тада је, како је сам истакао, био „изузетно, изузетно расположен и веома срећан“ и успео је да „ухвати тренутак чисте животне радости“ који слика преноси и на све оне који је посматрају.
- Није лако ухватити ту сретност и ту радост. Овај пут је успело – истиче Каплановић. Према речима Катарине Доганџић Мићуновић, „у моменту града Ужица, посебно место има „Риба која је прогутала свет“, први ужички мурал који су као део хепенинга „Заробљени облак на Тргу партизана“ 1987. насликали Наташа (Жилић) Љубичић, Драгољуб Каплановић и Љубиша Димитријевић. Унутар фигуре рибе сместила се целокупна историја човечанства, а троје младих људи, тада студената сликарства, ослањајући се на архетипске представе и стрит арт традицију, створили су дело које можда најбоље описује узлет културе у нашој средини осамдесетих година прошлог века“. Катарина Доганџић Мићуновић сматра да ће у будућој хроници града важно место заузети мултимедијални перформанс „Вирус 1 – инкубација“ који је 1. септембра 2000. године на платоу испред Народног позоришта извела група „Вирус арт“ по концепту Драгољуба Каплановића, Милојка Кнежевића и Милоша Лишанина Пифкија.
Оно што је за уметника најважније, према речима Катарине Доганџић Мићуновић, јесте што је своје знање пренео другима међу којима су многи који данас „оцртавају савремену српску ликовну сцену“.
Ратко Трмчић, члан Градског већа задуженог за друштвене делатности, рекао је да Капланови радови, графике, цртежи, акрили и уља на платну, као и дигиталне графике "парте време и промене које се дешавају у друштву, али и уметности".
- Оно што је за једног уметника, али и за заједницу једнако важно, јесте да знање пренесе другима, а Каплановић то несебично чини. Много је уметника који су учили у његовом атељеу одакле су излазила и њихова прва дела.
Трмичић је овом приликом указао и да се изложбом радова Драгољуба Каплановића Каплана у Народном музеју завршава програм обележавања Дана града.
ФОТО: Драган Карадаревић
Učitavanje komentara...