Бранино дрво живота

Идеја бивших ученика Економске школе да се заувек сећају својих професора реализована је у парку испред школе где је посађено дрво „Ликвидамбар“ у част професорке Бране Матић.

-Брана Матић није била само професорка својим ђацима, била је много више од тога. Знала је све да разуме, да опрости, да постиди својом благошћу и разумевањем. Због свега тога је генерације њених ученика са радошћу памте и искрено желе да у нашим школама буде више професора који ће нас поред обавезног градива учити да ценимо живот и вредности. Издвајала се по много чему, а оно што је непроцењиво то је љубав коју је имала за сваког ученика и жељу да свакоме да подршку, да првенствено буде што бољи човек. Зато је њени ученици памте и пожелели су да на симболичан начин подсете на значај оних који нас образују, али и васпитавају-рекла је Мирјана Радивојчевић, помоћник градоначелника.

Директорка Економске школе Ужице Милица Прљевић истакла је да Економска школа може да се похвали чињеницом да је Брана Матић, професорка српског језика и књижевности, први професор који добија своје дрво у нашем граду.

-Школа је успешна само онда ако се њени ученици и после завршетка школе враћају њој и својим професорима. Ученици су се сетили своје професорке Бране Матић, одржали јавни час посвећен њој и осмислили идеју која представља материјализацију љубави сађењем дрвета испред школе. У име школе захваљујем свим бившим ученицима, колегама и Граду Ужицу који су својим активностима допринели да реализујемо ову акцију-рекла је Прљевић.

Ксенија Јањушевић, професорка Економске школе у пензији навела је да је радост ретка у овим тешким временима, али и да се радујемо јер материјализујемо идеју љубави ученика према учитељу и обрнуто.

-Брана је била колегиница невероватне енергије. Многи професори Економске школе уз њу су педагошки сазревали. Њен педагошки кредо био је „извуци максимум из ученика, али не дозволи да се и једна дечија суза пролије због тебе“. Настојала је да увек све реши у корист својих ученика, многе је облачила, хранила, приватно одводила у свој дом, делила је и поклањала своју љубав и делећи је са другима љубав се умножавала. Брана није радила за просветарску плату, њена плата били су конкретни успешни животи њених ученика. Ето зато је баш дрво за Брану-нагласила је Јањушевић.