Бљесак енергије

Сваки пут када ударим чекићем у метал ја добијем један интензиван како откуцај, тон, тако и повратну енергију, а онда имате и визуелан моменат. Ја сам ту потпуно препознала себе, каже Магдалена Павловић.

У Градској галерији у Ужицу отворена је изложба скулптура младе уметнице из Београда Магдалене Павловић. Ово је прва изложба после паузе од скоро три месеца колико у ужичкој Галерији није било изложби због пандемије вируса корона, иако је Галерија са својом публиком одржавала контакт преко интернета тако што је на њеној фејсбук презентацији приређиван материјал са изложби из протеклих година.

Магдалена Павловић први пут гостује у Ужицу. Енергија њених скулптура бљеснула је у простору Градске галерије који је, како сама каже, успоставио изузетну релацију са њеним апстрактним скулптурама, а које су такве форме да упијају простор око себе.

Магдалена ради скулптуре у металу. Каже да је то за сада њен пут и докле год осећа да има нешто да размени са овим маеријалом, наставиће у том правцу, можда и храбрије.

-Себе сам препознала у металу, мени је он близак карактер. Сам процес стварања је један дијалог. Када нешто радите ви се саживите са одговором на вашу рекацију, а то добијате од материјала. Сваки пут када ударим чекићем у метал ја добијем један интензиван како откуцај, тон, тако и повратну енергију, а онда имате и визуелан моменат. Ја сам ту потпуно препознала себе. Метал је једна авантура зато што је јако променљив на различитој температури, даје различит колорит, не неки спектар него, рецимо, улази у плаво а онда из те плаве добијате њене различите нијансе. Метал је и атрактиван, а то није нека поетика на којој радим да га потпуно убацим у моменат декоративног, једноставно, сводим га. Бавим се баш формом. Те апстрактне форме имају различите асоцијације, а ја сам тражила нешто себи блиско – каже Магдалена Павловић која махом прави огромне формате.

-Колико год да је скулптура велика и колико год да је тај процес комликован, то сте ви на неки начин. Онда видите и себе, откријете себе. Метал је специфичан материјал и по томе што никада немате масу из које нешто дељете као у дрвету и камену, већ скулптуру правите из делова које склапате и то ми је додатан мотив да истражујем– каже Магдалена која је рођена у Београду 1989. године где је завршила и мастер академске студије Факултета ликовних уметности, Одсек вајарство, у класи професора Душана Петровића. На овом Факултету је и докторирала, а од 2017. ради као доцент на Катедри за вајарство Академије уметности у Новом Саду. Члан је УЛУС-а као и УЛУВ-а, учесник је бројних ликовних конкурса и групних изложби и симпозијума. Добитница је и многих награда за скулптуру.