У издању Савеза удружења ветерана и ратних инвалида ратова од 1990. године Златиборског округа крајем прошле године из шатампе је изашла монографија „Погинули борци Златиборског округа у ратовима 1991-1999“.
Монографија је још једно потресно сведочанство о страдању српског војника и народа на крају 20. века током борбе за слободу чинећи то као безброј пута у дугој историји битисања на овдашњим просторима. Да књига угледа светло дана као писани споменик погинулим херојима најзаслужнији су поменути. Савез на челу са председником Ранком Обрадовићем и Дара Дамњановић, председник Удружења ветерана Ужице који су остварили идеју и предано радили на прикупљању биографске грађе погинулих војника, старешина, резервиста, добровољаца из десет општина Златиборског округа. Поводом изласка из штампе вредне публикације и за истраживаче новије српске историје Обрадовић је рекао да су пре писања монографије евидентирана 102 борца и три цивилне жртве рата, али да се током њеног настанка дошло до имена 111 бораца, три цивилне жртве рата и три преминула од последица дејства уранијума што нажалост неће бити коначан број. Петнаест година, од формирања Удружење ветерана у Ужицу труди се да имена погинулих на ратиштима у Хрватској, Босни и Херцеговини, Косову и Метохији и током НАТО бомбардовања не падну у заборав о чему сведочи и подигнути споменик испред зграде Команде у Ужицу као и спомен-обележја која су подигла Удружења ветерана у општинама Округа.
-Није било лако поново проживети рат ни ауторима ни породицама и родбини који су изгубили најдраже, јер смо их како би дошли до података вратили у време највећег губитка и стреса у животу. Само смо имали на уму да ће настанком књиге и штампањем записа родитеља и родбине и на овај начин њихови најмилији заувек остати део нашег памћења. Није било лако читати биографије и гледати фотографије погинулих, јер како суза да не потекне када прочитате реченицу ћерке погинулог борца из Бајине Баште ,,Када је мој тата погинуо, ја сам имала само годину дана". Сличних примера је нажалост много. У рату је живот изгубило на десетине голобрадих младића који су били на одслужењу војног рока, а било је и случајева страдања бораца на исти дан када су им се деца рађала или погибије двојице браће. У казивању о погинулом брату, иначе сину јединцу једна од сестара пише.
-Моји родитељи пет и више година нису знали када је доручак, а када ручак. У рану зору скували би кафу и по цео дан би проводили на гробу свога сина, а нашег брата – рекао је Ранко Обрадовић поводом изласка из штампе књиге која на близу две стотине страна говори о херојству славних потомака легендарног потпуковника Душана Пурића, команданта Четвртог пешадијског пука ,,Стеван Немања" који су као и он на бранику отаџбине, били испред свих нас. Промоција монографије чије издање је подржало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије биће одржана у наредном периоду у општинама Златиборског округа.
Редакцијски одбор чинили су Ранко Обрадовић, Дара Дамњановић, Ратко Ђорђевић, Младен Млађо Ракоњац и Момир Танасијевић.
Вечна слава и хвала!
-Ова књига на посебан начин представља и исказује најдубља осећања и поштовање према храбрим погинулим борцима Златиборског округа који кроз ове записе заувек улазе у историју борбе за слободу Србије. Вечна им слава и хвала! (Из предговора Ратка Ђорђевића)
Жанка Ерић Антрфиле: Редакција
Učitavanje komentara...