Биће настављена подршка разминирању аеродрома „Поникве“

Амбасадор САД-а у Београду Кристофер Хил изјавио је данас на Пониквама да ће бити настављена финансијска подршка америчке амбасаде разминирању аеродрома „Поникве“ да би земљиште било безбедно како за становништво тако и за будући економски развој целог краја.

Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Београду Кристофер Хил обишао је данас терен на аеродрому „Поникве“ на којем је у току разминирање. У обиласку радова који су почели 12. априла, а завршавају се за око два дана, са амбасадором Хилом били су и помоћник министра за инспекцијски надзор у Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре Иван Дивац, директор „Аеродроми Србије“ ДОО Михајло Здравковић, директор Центра за разминирање Бојан Гламочлија, градоначелница Града Ужице др Јелена Раковић Радивојевић, заменик амбасадора Републике Кореје Шеоконг Шин, представник ИТФ-а Међународне фондације за јачање безбедности љуиди Грегор Санчанин, директор организације ДСМС из Тексаса Тони Гринвуд и оснивач британске Дракон групе Александар Аткинс.

Амбасадор САД Кристофер Хил изјавио на аеродрому „Поникве“ да су „ратови ужасна ствар“ иза којих остају остаци, а америчка амбасада је у протеклом периоду у сарадњи са Републиком Србијом и представницима амбасаде Републике Кореје давала свој допринос њиховом уклањању да би живот људи који живе на овом подручју био сигурнији и безбеднији. Од 2007. године до данас амбасада САД у Београду у разминирање на аеродрому „Поникве“ уложила је више од 26 милиона долара. Осим тога, помогла је да се очисти 12 милиона квадратних метара земљишта и да се врати становништву које га користи. Амбасадор Хил је подсетио да су једном приликом током чишћења терена пронађени и остаци из 1907. године што само говори о значају рада деминера и да они на аеродрому „Поникве“ изузетно обављају свој посао. Амбасада САД-а ће, према речима амбасадора Кристофера Хила, наставити и у наредном периоду да финансира послове разминирања како би земљиште било безбедно како за становништво тако и за наредни економски развој целог краја.

Помоћник министра за инспекцијски надзор у Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, Иван Дивац истакао је да је Влада Републике Србије опредељена за развој свих аеродрома у држави што показују инвестиције и у аеродроме у Нишу, Краљеву, Крушевцу, као и у Прањанима који је отворен уз помоћ амбасаде Сједињених Америчких Држава.

- Имамо предвиђену реконструкцију аеродрома „Поникве“ у пет фаза. За четири фазе прибавили смо грађевинску дозволу, а за пету фазу, поступак је у току. Међутим, да би се било шта овде урадило, потребно је да се овај терен у потпуности очисти од заосталих мина, пре свега из бомбардовања 1999. године, али и из неких претходних ратова – рекао је Дивац и подсетио да је укупна дужина писте на аеродному „Поникве“ 3.080 метара, а тренутно се користи 1.800 метара и да је аеродром ограђен 2021. године оградом у дужини од око девет и по километара. Дивац је захвалио амбасадама САД-а, Републике Кореје као и Влади Републике Србије на досадашњем ангажовању изражавајући очекивања да ће то наставити да раде и у наредном периду, јер на аеродрому предстоје још три фазе разминирања, што је веома значајно у процесу његовог потпуног стављања у функцију цивилног саобраћаја зашта је потребно уложити око 12 милиона евра.

У име Града Ужица, градоначелница др Јела Раковић Радивојевић захвалила је свима на досадашњим улагањима и ангажовању са намером да се аеродром „Поникве“ стави у пуну функцију за цивилни саобраћај.

- Стављање аеродрома у пуну функцију од великог је значаја за Златиборски округ, за даљи и бржи развој привреде, пољопривреде и туризма. Надам се да ћемо наставити и даље овако добру сарадњу са амбасадама Америке и Републике Кореје, са ресорним министарствима у будућим радова овде на аеродрому „Поникве“, а надам се и у реализацији важних пројеката за град Ужице – рекла је др Јелена Раковић Радивојевић.

Заменик амбасадора Републике Кореје Шеоконг Шин истакао је да је амбасада Републике Кореје у Београду поносна на све што са партнерима ради не само у процесу разминирања, већ и у подршци жртвама овог комлексног процеса. Наставиће и даље да улаже како у ове, тако и у инфраструктурне пројекте и у наредном периоду.

Бојан Гламочлија, директор Центра за разминирање, подсетио је током презентације, да је до сада Центар за разминирање реализовао четири пројекта чишћења терена од заосталих неексплодираних убојних средстава на аеродрому „Поникве“ уз помоћ средстава обезбеђених преко ИТФ Међународне фондације за јачање безбедности људи из Словеније са Сједињеним Америчким Државама. Аеродром је више пута гађан великим авио бомбама у НАТО бомбардовању 1999. године, а мете су биле полетно – летна стаза, резервоари и капонири у којима су се налазили авиони Војске Југославије наоружани касетним бомбама и осталим пројектилима, али и капонири у који су служили за складишта. Укупан број капонира на аеродрому је 20. У бомбардовању је девет потпуно уништено, док су само два неоштећена.

Пројекат чишћења терена од касетних бомби дубине до 50 центимета који је у току, а који је урадио Центар за разминирање, према речима Гламочлије, реализује се средствима која су обезбеђена преко ИТФ-а Међународне фондације за јачање безбедности људи из Словеније донацијом САД, Републике Кореје и средствима Републике Србије. Извођач радова је „Стоп Минес“ Пале, Република Српска, а подизвођач је компанија „Ин Демининг“ Република Српска. Према његовим речима, најсложеније је чишћење терена од касетних бомби зато што захтева пуну пажњу.

- У овом пројекту разминирања који завршавамо за два дана пронашли смо и уништили 11 касетних бомби и више од 20 разних експлозивних остатака. Касетне бомбе смо проналазили и уништавали буквално поред пута, на два метра од асфалта и до самог улаза у аеродромску зграду. Сада је овај терен чист – истакао је Гламочлија.

Предстоје нови пројекти за чишћење од касетних бомби, пројеки за потпуно чишћење осам капонира, као и за два испод којих се сумња да су бомбе, затим пројекти за вађење шест великих авио бомби које се налазе на аеродрому „Поникеве“, али и пројекти за чишћење писте до краја. До сада 900 метара писте није прегледано и није очишћено. Колико ће пројеката бити реализовано зависи од расположивих средстава.

- Важно је да се овај аеродром чисти, да се реализује пројекат по пројекат. Веома је битно урадити добро извиђање и прикупити бројне информације пре сваког пројекта како бисмо били сигурни у оно што радимо и како бисмо деминере припремили за сам рад на терену – истакао је Гламочлија.