Без повећања пореза на имовину

Висина пореза на имовину у наредној години остаје на овогодишњем нивоу. Одступања су мала и односе се само на поједине облике непокретности, у појединим зонама, каже за «Вести» Миодраг Петковић, члан Градског већа задужен за буџет и финансије

На последњој седници Градске скупштине утврђена је просечна цена квадратног метра непокретности што је један од основних критеријума за утврђивање пореза на имовину. Да ли ће бити већег повећања ове врсте пореза на подручју Града Ужица у наредној години?

-На седници Скупштине Града, одржаној 26. новембра, донета је Одлука о утврђивању просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2022. годину на територији Града Ужица. Утврђене просечне цене представљају почетни критеријум за обрачун пореза на имовину. За утврђивање просечне цене непокретности, како је Законом дефинисано, потребно је да се реализују најмање три промета у конкретној зони, у периоду од 1. октобра претходне до 30. септембра текуће године. У зонама где није било довољно промета и није утврђена нова цена квадратног метра, као основица за порез на непокретности примењују се старе, тј. овогодишње цене. За утврђивање пореза на имовину у нашем Граду дефинисане су четири зоне, у зависности од комуналне опремљености и опремљености јавним објектима, саобраћајне повезаности са централним деловима, радним зонама и другим садржајима.

Остала два елемента за обрачун пореза на имовину, стопа и амортизација, донети су 2015. године и нису у међувремену мењани. Стопа за обрачун пореза на имовину за станове, куће, пословни простор и гараже у нашем Граду годинама је 0,35 посто, док је Законом максимално дозвољена стопа 0,40 процената. За обрачун пореза на земљиште (пољопривредно, шумско, грађевинско), такође годинама се примењује стопа од 0,05, док је Законом дефинисана максимална стопа од 0,3 процента. У нашем Граду се од 2015. године примењује максимално умањење по основу амортизације од један проценат за сваку годину старости некретнине која се опорезује (осим земљишта), при чему, у складу са Законом, ово умањење може бити максимално 40 процената. Поред овог, додатно пореско умањење од 50 одсто има обвезник који станује у кући или стану за који се утврђује порез на имовину.

Наредне године порез на куће остаје на овогодишњем нивоу у свим зонама, односно може бити и мало мањи, за износ додатне амортизације. Треба истаћи да овај порез није мењан неколико година уназад.

Колико ће бити порез по зонама, на пример, за стан од 50 квадрата, старости 20 година? Реците више и о порезу на пословни простор и гараже.

-Ако говоримо о порезу на станове, доћи ће до незнатне промене у првој и трећој зони, па ако се узме просечан стан од 50 метара квадратних, старости 20 година, повећање је 50 односно 180 динара на годишњем нивоу, на пример, порез за просечан стан у првој зони ће износити 6.450 динара у односу на овогодишњих 6.400 динара, а у трећој зони 4.190 динара у односу на овогодишњих 4.010 динара. У другој и четвртој зони порез ће бити на нивоу текуће године. Ако опет узмемо пример за просечан стан 5.270 динара (друга зона) и 3.850 динара (четврта зона). Такође, треба имати у виду да ће и ове незнатне промене бити умањене за додатну амортизацију.

Наредне године порез на пословни простор биће незнатно увећан само у првој зони, па ће тако за пословни простор од 20 метара квадратних, старости 20 година, увећање износити око 370 динара за целу годину, тј. порез ће износити 5.620 динара у односу на овогодишњих 5.250 динара. У осталим зонама порез на пословни простор остаје на истом нивоу, па ако посматрамо исти пример као и претходном случају, ова врста пореза износиће 2.250 динара у другој, 1.970 у трећој и 1.470 динара у четвртој зони.

Порез на гараже остаје готово непромењен, односно за гаражу од 15 метара квадратних, 20 година старости, годишње порез ће износи 1.735 динара у првој, 1.156 динара у другој, 993 динара у трећој и 662 динара у четвртој зони.

Порез на земљиште (грађевинско, пољопривредно и шумско), остаје на приближно истом нивоу као и у текућој години, односно, мале измене у смислу повећања или смањења у појединим зонама неће се значајније одразити на пореска решења.

Недавно је одржана и јавна расправа о Предлогу одлуке о комуналним таксама. Какве промене ту можемо очекивати?

-Локална комунална такса, тзв. „фирмарина”, наплаћује се у складу са Законом, за субјекте који остварују годишњи промет већи од 50 милиона динара и није мењана од 2014. године. У зависности од зоне, врсте делатности и величине правног лица у смислу закона којим се уређује рачуноводство, фирмарина за наведене субјекте креће се од 26.000 динара у шестој до 319.000 динара у првој А зони, на годишњем нивоу. На наредној седници Скупштине Града наћи ће се предлог о промени износа „фирмарине” само за правна лица у првој А зони, који остварују промет већи од 50 милиона динара, тј. увећање фирмарина са 319.000 динара на 480.000 динара годишње и то за субјекте који обављају делатности банкарства, осигурања имовине и лица, производње и трговине на велико дуванским производима, поштанских, мобилних и телефонских услуга, електропривреде, казина, коцкарница, кладионице, бинго сала и пружање коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека. Законом дефинисан максималан износ „фирмарине” за наведене субјекте је 10 просечних зарада, тј. 852.630 динара.

Порез на имовину у наредној години биће на приближно истом нивоу као и у претходне две године, што уз чињеницу да се примењује нижа стопа за обрачун и максимално дозвољен проценат амортизације, говори о опредељењу да пореска политика буде подстицајна за грађане и привреду. Чињеница да се износи „фирмарине” (за субјекте који су обвезници) годинама не мењају, такође, иде у прилог наведеној тези. Порез на имовину јесте значајан буџетски приход и користи се за финансирање инфраструктуре и других буџетских издвајања, важних за грађане и привреду. Када је реч о наплати пореза на