Споразумом о пријатељству или братимаљењем истичете историјски и емотивни значај веза између Француске и Србије, нарочито обележених солидарношћу током Великог рата. Ови односи су заиста пролазили кроз периоде јачања и изазова, али пријатељство између два народа остаје драгоцени део њихове заједничке историје – каже за "Вести" наш земљак Адам Бакрачлић који три деценије живи у Паризу и који је иницијатор братимљења свог родног града са париском општином Мезијер (Мéзиèрес-сур-Сеине)
Реците нам нешто о себи, из ког дела сте Ужица, колико већ дуго живите у Паризу, чиме се бавите …
Рођен сам у Ужицу 5. јуна 1973. године и са своје са 22 године отишао у Француску. За мој одлазак била је пресудна љубав и после брак са Францускињом српског порекла, такође из Ужица постајем становник Париза. Данас сам власник предузећа у сектору грађевине и реновирања.
У којој општини живите и како бисте је представили?
Географска локација Мéзиèрес-сур-Сена се налази у департману Yвелинес, седам километара југоисточно од Мантес-ла-Јолие и 40 километара западно од Париза, на левој обали Сене. Општина се налази на улазу у регион Иле-де-Франце, на правцу Париз–Руан. У 2025. години имамо 3.800 становника. Изабрао сам ову општину за живот и рад због њеног очуваног животног окружења, У њој је породична и пријатна атмосфера, постоје општински пројекти који поштују животну средину, има мирно окружење, све је ту продавнице и услуге у непосредној близини и све је некако повољно, све што би се рекло на дохват руке.
Како је дошло до тога да постане део тима у управи једне париске локалне управе?
Године 2020. мој пријатељ Франк Фонтен (Францк Фонтаине) који живи у Мезијер-сур-Сене мање од десет година, прихвата луду опкладу: да постане начелник општине и жели да се прикључим његовом тиму. Тако сам се придружио политичкој авантури не знајући шта ме очекује и да ли је наш тим довољно храбар да преузме управљање општином.
Тако је и било – именован сам за „општинског саветника задуженог за одржавање општинских објеката“. С обзиром на мој посао, било је јасно да ћу добити делегацију која захтева практичне вештине и бригу о инфраструктури.
Колико српска заједница у Паризу има људи са ових простора, колико су бројни Ужичани, како се дружите и одржавате везе?
Упркос другачијем окружењу увек сам се трудио да сачувам и сачувао обичаје и традицију своје земље. Постао сам члан српског удружења „Ассоциатион Сербие“ 12. октобра 2004. године, које нуди бројне активности (прославе, породичне вечери, фолклорне игре, путовања откривања, српска школа).
Ово удружење броји најмање 170 чланова српског порекла. Поред тога, мало локално удружење основано у септембру 2005. године, „УС Фоот Сербие“, омогућава нама, Србима у дијаспори, да се окупљамо и размењујемо информацвије и мишљења око вредности које спорт промовише.
Зашто сте иницирали братимљење свог родног града са париском општином Мезијер?
Године 2022, током приватног боравка у Ужицу упознао сам госпођу градоначелницу Ужица, др Јелену Раковић Радивојевић којој сам објаснио значај потписивања споразума о братимљењу између наших општина, односно града Ужица и Мезијер–сур- Сене. Такође године 2023, заједно са господином Франком Фонтеном, начелником општине, поново смо отишли у Ужице да финализујемо одредбе тог споразума. Такође смо били примљени код господина Пјера Кошара амбасадора Француске у Београду.
Шта омогућава споразум или како једноставно кажемо братимљење два града?
Овај споразум омогућава јачање односа између наших градова у областима културе, дужности сећања, економије, науке, технологије, екологије, туризма, спорта, образовања и индустрије.
Исправно истичете историјски и емотивни значај веза између Француске и Србије, нарочито обележених солидарношћу током Великог рата. Ови односи су заиста пролазили кроз периоде јачања и изазова, али пријатељство између два народа остаје драгоцени део њихове заједничке историје.
Шта за Французе значи обележавање победе у Првом светском рату, да ли су ова страдања смемо икада заборавити и колико су ове везе створене у тешким временима за два народа и данас важне?
За Французе, обележавање победе у Првом светском рату има велики симболички и емотивни значај. То је прилика да се ода почаст милионима војника и цивила који су патили и изгубили животе током овог разорног сукоба. Сваке године, 11. новембар се обележава званичним церемонијама, тренуцима сећања, као и образовним активностима које имају за циљ преношење сећања на овај рат новим генерацијама. Патња и жртва бораца нису заборављени, напротив, они су саставни део француског колективног сећања. Што се тиче Србије, истина је да је сећање на Велики рат такође веома снажно, нарочито због великих губитака које је земља претрпела. Уколико примећујете да се неке ствари исправљају, то може одражавати обновљени напор да се та заједничка историја вреднује и призна, да се ојачају везе између два народа и промовише заједничко сећање.
Битан је почетак који сте ви иницирали и претпостављамо да ће бити још много сусрета између Ужичана и Парижана које дугујемо прецима и које остављамо у наслеђе генерацијама које ће доћи после нас. Додајмо да су недавно у нашем граду боравила и деца из Мезијера. Поред тога могући су и други облици сарадње, рецимо у области привреде...
Имали смо част да у новембру 2024. године угостимо српску делегацију која је боравила у Француској. Чекао их је богат и густ програм: комеморативна церемонија 11. новембра, радни састанак са службама ради организације дечјег боравка, посета Националној скупштини и њеном пленуму, обилазак дворца Версај, пријем код председника Привредне коморе и индустрије (ЦЦИ Версај) господина Гијом Кареа, организоване посете ВЕОЛИА постројењу за прераду воде и постројењу за прераду отпада и обилазак Париза…
Свакако да ће бити још много сусрета пријатеља из Ужица и Париза у то сам дубоко уверен и то је на неки начин завет који су нам оставили преци.
Učitavanje komentara...