Анкета: Наш највећи проблем у саобраћају је некултура

Упркос увреженом мишљењу да је мањкавост саобраћајне инфраструктуре највећи проблем ужичког саобраћаја, грађани Ужица у нашој мини-анкети као главни проблем издвајају понашање учесника у саобраћају – возача и пешака – и непоштовање прописа.

Јелена Мијатовић, возач са Алексића моста: – Мислим да је транзит највећи проблем, и то говорим као возач, као неко ко живи на Алексића мосту. Раскрсница код „Андрије Ђуровић“ је у шпицу права катастрофа. Затим, необележени или недовољно обележени пешачки прелази, посебно у близини школа. И треће – паркинг је ужасан проблем! Огроман број аутомобила, а премало паркинг места. Кад се враћам с посла, кружим по пола сата око зграде да бих нашла место. Мислим да решење саобраћајних проблема у граду захтева енергичнији приступ. Ужицу треба више кружних токова. Кружни ток је најсавршеније решење јер убрзава ток саобраћаја. Сматрам да би један требало поставити код школе „Андрија Ђуровић“, али и на још неколико локација у граду.

Жељко Доганџић, возач са 40 година стажа: – Ужице има превише аутомобила за овакву конфигурацију терена у центру града. Други велики проблем је недовољан број паркинг места. Трећи проблем је неедукованост пешака – пре свега мислим на преласке ван обележених прелаза. Велики је проблем и што шлепери пролазе кроз центар града ка Бајиној Башти, а обилазница никако да се заврши. Ради се нешто, али стално се одлаже! Код возача ми посебно смета нервоза – што је, вероватно, последица гужви, великог броја возила, чекања, сталног "стани–крени". Слабо користимо градски превоз, а требало би више – јефтин је и не загађује ваздух.

Славко Стојић, пензионер, љубитељ шетње: – Обично шетам по природи, кроз тунеле, идем на базен, ево сада пешачим из „Лидла“... Најгори су стари аутомобили. Када идем уз Доварје, не могу да дишем. Син ми живи у Хајделбергу у Немачкој – тамо кола каква ми овде возимо не могу ни да се региструју и одмах се избацују. Као пензионер имам бесплатну карту за градски превоз, али себи кажем да ми је здравије да пешачим. Од 1971. године, кад сам пошао на факултет, нисам попио ниједан једини лек. Зато саветујем: смањите употребу аутомобила и возите само када је заиста неопходно.

Миливоје Јовановић, Ужичанин који у 84. години пешачи од Четири солитера до рођаке код Медицинске школе: – Не знам много о саобраћајним проблемима јер немам ауто. У Ужицу има гужви, јер је такав терен. Да је равница, не би било оваквих проблема. Сви долазе колима у центар да нешто купе и паркирају. На Забучју нема гужве – празна улица. Али и моји дођу у центар, па морају да паркирају. Шта се променило у психологији возача? Данас су безобразни – пуше, причају на мобилни и возе. У моје време, кад сам ја возио, више је било пијаних возача, али је било и више културе. Као бивши возач, апелујем: будимо културнији у саобраћају.

Миломир Стефановић из Буара: – Највећи проблем у ужичком саобраћају су пешаци! Не гледају куда прелазе улицу, посебно на Главној улици. Гледају у телефон и не осврћу се ни лево ни десно... Људи већ наилазе колима, а пешак прелази као да је сам на путу. Нисам возач, али ово што раде пешаци на улицама Ужица је заиста неодговорно и опасно.

Душан Кнежевић, са стајалишта „Рибар“: – Највећи проблем ужичког саобраћаја је број аутомобила. Зато треба увести систем пар-непар – тако бисмо бар делимично растеретили саобраћај. Други начин не постоји! Некултура у саобраћају је огроман проблем – и код возача и код пешака. Треба више користити градски превоз, али се опет враћам на – некултуру. Ево, близу смо пешачког прелаза. Погледајте колико возача прође и кад је пешацима зелено светло! Пали се наранџасто, а возач иза већ труби – легне на сирену као да ће му пући уши! Људи, то је пола секунде, сачекајте да пешаци пређу! Зашто се тако понашате?

Медијски пројекат „Изазови саобраћаја у Ужицу кроз гужве и проблеме паркирања“ суфинансира Град Ужице.