- У филму увек се дигитално насиље открије и то младим људима морамо дати до знања. Не смемо их лагати, сваки филм иако је едукативног карактера мора да говори о стварности. Имаћете казну јер живот није филм-истиче Драгомир Ћитић, секретар Црвеног крста Ужице
Едукативни филм „Не газите туђе снове“ Црвеног крста Ужице из 2012. године и даље у школама изазива велико интересовање ученика. Сви треба да се запитамо -да ли се на превенцији насиља ништа од тада није радило, или је то толико добар филм, па се зато понавља и траје?
- Када у филму играју деца, млади људи и генерацијски јаз није велики, онда им је то прихваљиво. Ту има доста шаљивих разговора, где се они проналазе и то је пример како им се приближити-истиче Драгомир Ћитић, секретар Црвеног крста Ужице.
Он наводи да комплетан текст су писали волонтери ужичког Црвеног крста, односно сценарио Милица Тошић са својим тимом, а режирао је Владимир Курћубић. Они су за филм све „покупили“ у школи, а затим смо све то „упаковали“ и показали публици.
Генерације пролазе, али дечје шале из школе остају и ту се ништа неће променити. Можда је само у жаргону промењена терминологија и зато закључујемо да на тај начин треба приступити едукацији и превенцији насиља у школи. Филм је шаљив са доста порука и нико се није надао да ће изазвати тако велико интересовање и број прегледа.
- Филм „Не газите туђе снове“ је настао у оквиру промоције хуманих вредности Црвеног крста Србије, а прво је 2012.године приказан у Ужицу, а затим у Културном центру Београда. Подсетићу, да је филм имао изузетно добре коментаре и пре осам година преко 1,4 милиона прегледа на YouTube. То је убедљиво најгледанији видео материјал у историји Црвеног крста Србије-истакао је Ћитић.
Црвени крст Ужице једини је у свету који се бави продукцијом. Филм има за циљ смањење насиља међу младима, промоцију толеранције, ненасилну комуникацију, превенцију дискриминације и насиља путем електронских медија. Занимљиво је да је снимљен пре 11 година, али и сада својом актуелношћу изазива велико интересовање у школама где се приказује.
- Сваки Црвени крст у Србији добио је ЦД са филмом и могао је да га прикаже у школама. Дакле, ми смо погодили тему за тај узраст. Технологија је толико узнапредовала, па се доста тога променило. Сада им је на мобилном телефону све доступно, што је допринело повећању дигиталног насиља. Кроз све наше филмове то насиље се провлачи на један другачији начин. Суштина је да у филму увек се дигитално насиље открије и то младим људима морамо дати до знања. Не смемо их лагати, сваки филм иако је едукативног карактера мора да говори о стварности. Ми не можемо да причамо о филмовима који су виртуелни, да је то било, па нећемо имати никакву казну. Не, ми ћемо имати казну. Имаћете казну јер живот није филм, а ми смо кроз едукативне филмове пробали да прикажемо живот и то је можда поента успеха „Не газите туђе снове“-нагласио је наш саговорник.
Све је почело 1999. године када је основано мало позориште „Дуга“, а волонтери су касније уписали академије, постали су глумци, режисери... Први играни филм „Скок“снимљен је 2006.године на тему борбе против наркоманије. Тај филм није „шарена лажа“ и наркоман умире.Филм је уврштен у едукативни материјал Црвеног крста Србије, а постао је званични експонат Музеја међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца у Женеви.
Затим је урађен филм „Бели анђео“ 2010.године у вези давалаштва крви, затим „Алиса у земљи чуда“ исто се бави наркоманијом. Уследио је филм „Не газите туђе снове“ 2012.године а круна свега је едукативни филм „На правом путу“ из 2019.године.
Сви филмови урађени су волонтерски, а средства су издвојена за расвету, опрему и текуће трошкове. Циљ нам је да се деца баве хуманим радом, да осећају припадност и да постану лидери. Црвени крст Ужице ради и суботом и недељом, а деца која долазе кроз игру поштују правила, начин опхођења, понашања, све оно о чему уче у кући и школи.
- Ми смо Црвени крст који се разликује од других, јер да бисмо имали волонтере потребни су неки предуслови, а то је да имате свој простор и људе који ће пуно да раде. Волонтер ако не осећа припадност он одлази, али ако зна да може да дође да одигра билијар, стони тенис, да учи, ако има проблем да каже старијима да се то реши, онда остаје. Они морају имати униформу као знак препознавања коју ће са поносом да носе. Да бисмо дошли на тај ниво треба нам најмање седам-осам година. Ми још увек имамо да нам родитељи доводе децу да волонтирају, што није случај у другим срединама-закључио је Ћитић.
Црвени крст Ужице кроз бројне активности и правилан приступ у раду са децом, постиже велике успехе у различитим областима, по чему је препознат и изван граница наше земље.
Пројекат: „Одбацимо насиље, а не ученика“
Učitavanje komentara...