Ако их саслушамо, решићемо проблем

Случајеви насиља су различити у основној и средњој школи

Ученици и родитељи обраћају се школском психологу у сарадњи са одељенским старешином. Њихови најчешћи захтеви су да разговара са ученицима који се нису довољно адаптирали или немају капацитете да реше неке проблеме са вршњацима.

Александра Поповић, психолог ради у две школе по пола радног времена и то у средњој Економској школи у Ужицу и Основној школи „Алекса Дејовић“у Севојну. За „Вести“ говори са чим се све сусреће у пракси и преноси нам своје ставове и искуства.

- Потребно је да их саслушамо и да знамо који проблем имају како бисмо га решили. Највећи проблем имају деца која нису прихваћена у свом одељењу и тешко им је да остваре контакте, немају најбољег друга или другарицу. Дешава се да деца која су хиперсензитивна односно веома осетљива не могу да поднесу ако их неко оговара. То је нешто што је неприхватљиво, али се дешава и у школи и ван школе. Највише их то погађа на друштвеним мрежама и има деце која на то не могу да одреагују, па желе да им се помогне ради превазилажења тих баријера-истиче Поповић.

То психичко насиље им тешко пада и тада траже помоћ. Примера ради, ако за неког почну нешто да причају, онда сви у одељењу о томе причају. То је толико страшно за њих којом брзином се шири та гласина, као и коментари за нечији физички изглед... А за разлику од тога током школске године само један или два ученика нам се обрате наводећи да су према њима неправедни професори.

С друге стране прошле године нисмо имали ниједан случај физичког насиља у средњој школи и све се највише односило на вербалне препирке.

Али зато имате на instagramу странице „ужице трачеви“, „злакуса трачеви“ где су писали свашта о ученицима да су глупи, аморални, ружни...Ми смо то покушавали да пријавимо и ти процеси дуго трају. Ми онда покушавамо познајући децу да сазнамо ко је администратор тих група, па онда кажемо родитељима да се те странице угасе. Онда ученици буду упозорени, а ми се трудимо да стално причамо о томе, додаје наша саговорница.

- Нису они свесни злоупотреба и да све што напишу остаје на некој друштвеној мрежи, зато радимо на превенцији са тематским предавањима везаним за сигурно коришћење друштвених мрежа, шта су све последице и на који начин могу да се заштите. За све то ангажујемо и стручњаке који раде са малолетницима, имамо сарадњу и са Црвеним крстом, Центром за девојке, педагога, психолога и одељенских старешина.

Када имамо неки озбиљан проблем у средњој школи бавимо се тимским решавањем и сви учествујемо од педагога, психолога, директора, родитеља, одељенских старешина, наставника, вршњака, уз подршка Центра за социјални рад, полиције, Дом здравља Ужица...

За разлику од средње у основној школи има више физичког насиља које је учестало и то је први и други ниво насиља. Ударац не може да се толерише, а фокус је сада и да ако неко некога пипне на физичком да се то дефинише као насиље.

- Зато се константно заказују тимови за насиље и ништа не препуштамо случају и одмах се тиме бавимо да ли је било насиља и који је степен ако га има. У школи активно промовишемо ресурсе националне платформе „Чувам те“ где имамо обуке за родитеље, ученике и наставнике. У основној школи наши наставници пролазе актуелне обуке које су везане за превенцију и реаговање у случајевима насиља.

Прошле године сви ученици основне и средње школе гледали су едукативни филм „Не газите туђе снове“ Црвеног крста Ужице, а са тим ћемо наставити и ове године кроз друге едукативне филмове на часовима одељенске заједнице. И представници Ученичког парламента са ученицима реализују активности обележавања значајних датума који се односе на превенцију насиља...

У школи постоји тим за превенцију ученика од насиља, злостављања, занемаривања и има превентивне и интервентне активности у складу са законом и протоколом о примени мера. То је јасно и једнообразно у свим школама и шта се подразумева под којим нивоом насиља било да је психичко, сексуално, електронско...а тачно је прецизирано и како треба поступати и који су кораци обавезујући.

Школа је обавезна да пријави трећи ниво насиља на платформу „Чувам те“ ако је неко озбиљно угрожен и има неку повреду, или ако му је угрожен и живот, на пример, код физичког сукоба.

Наша саговорница истиче да -већина ученика осуђује насиље, али не може шира јавност очекивати од нас ако нема сарадње са породицом, да ми неки модел који се примењује у кући можемо искоренити за годину-две дана. Ако родитељи сарађују, а дете има проблем уз подршку по потреби још стручњака онда можемо нешто урадити-.

Евидентно је да велики утицај имају медији, деградација система вредности и прихватања негативних облика понашања код њих се врло често обликује у неки уобичајени модел понашања. Чињеница је да сада треба радити и на свести родитеља, а не само деце.

Позитивно је што су ученици носиоци спортских активности, хуманитарних акција и то је модел коме треба тежити, закључила је Поповић.

Пројекат "Одбацимо насиље, а не ученика"