Грађани Ужица удишу прекомерно загађен ваздух који спада у најлошију категорију, пише у Програму енергетске ефикасности Града Ужица који важи до 2024. године. Градска управа тај проблем настоји да реши кроз пројекте енергетске ефикасности, али резултати за сада нису видљиви.
Годинама, па чак и деценијама, у јавности се говори како ће аерозагађење у Ужицу моћи да се реши гасификацијом градских котларница и котлова у индивидуалним домаћинствима. Гас би заменио угаљ, дрва и мазут, па би ваздух коначно био чистији и здравији. То кажу и представници локалне самоуправе, који годинама спроводе акцију гасификације, нудећи грађанима јефтинији прикључак за гас и отплату тог трошка на рате.
Ипак, ваздух у Ужицу и даље је углавном веома лош са, како се наводи у званичним подацима, прекораченим граничним вредностима загађујућих материја (једне или више њих), током неколико месеци.
То показују званична мерења. Највећи узрок аерозагађења су, како се наводи у Програму енергетске ефикасности, енергенти који се користе за грејање. Саобраћај, пожари, паљење траве, стрњике и отпада на дивљим депонијама узроци су повремених загађења.
На лош квалитет ваздуха зими утиче и ризла која се посипа по улицама, јер ствара прашину.
Загађење ваздуха у Ужицу прати се у оквиру мреже локалних мерних станица, које се дефинишу Програмом контроле квалитета ваздуха. Тај програм доноси се сваке године на нивоу локалне самоуправе, уз сагласност надлежног министарства.
Локалну мрежу станица чине две у Севојну, једна код Опште болнице у Крчагову и једна код Народног позоришта у центру града.
Поред тога, Агенција за заштиту животне средине (СЕПА), у оквиру државне мреже мерних места, прати аерозагађење у Омладинској улици код Старог дечјег диспанзера, у насељу Царина и на Зеленој пијаци.
Мери се присуство сумпор-диоксида, оксида азота, чађи, укупне таложне материје и суспендованих ПМ 10 честица.
Суспендоване ПМ 10 честице су мешавина дима, чађи, киселине и тешких метала: олова, кадмијума, никла и арсена, наводи се на порталу Centair.org. Оне су последица комбинованог загађења из грејања, саобраћаја, индустрије, таложе се у дубоко у плућима и посебно су опасне за децу, труднице, старије особе и хроничне болеснике.
Мерења показују да су ПМ 10 честице најзаступљенији загађивач ваздуха у Србији и региону, и да њихова концентрација у ваздуху вишеструко премашује вредност коју Светска здравствена организација (СЗО) сматра безбедном за здравље.
ШТА ПОКАЗУЈУ МЕРЕЊА?
Извештај о стању животне средине у Ужицу за 2020. годину показује да је на мерном месту код Зеленог пијаца максимална дозвољена вредност чађи била прекорачена током 63 дана у години, а код Домаздравља у Севојну током 48 дана.
На Зеленом пијацу забележено је и 10 прекорачења максимално дозвољене вредности азот-диоксида, који штетно утиче на слузокожу дисајних органа.
Средња годишња вредност за никл била је три пута већа од дозвољене на мерном месту у Омладинскојулици и пет пута већа код Опште болнице у Крчагову, што је окарактерисано као драстично прекорачење.
Код Библиотеке у Ужицу, у самом центру града, средња годишња вредности ПМ 10 честица била је већа од дозвољене током 99 дана, док је законом дозвољено прекорачење до 35 дана годишње.
Установљено је и да 75 одсто ПМ 10 честица потиче од енергената који се користе за грејање.
Подаци о аерозагађењу са локалне мреже мерних станица објављују се на сајту Завода за јавно здравље у Ужицу, али нису доступни у реалном времену, већ за дан или два уназад.
Подаци о загађењу ваздуха са државне мреже мерних станица објављују се у реалном времену на сајтуАгенције за заштиту животне средине. Доступни су и на мобилним апликацијама Аир Ужице и Xецо.
Из доступних докумената, може да се закључи како локална самоуправа настоји да смањи аерозагађење мањом потрошњом енергената, изолацијом објеката и коришћењем еколошких горива.
Град Ужице, како се наводи, издваја средства којима финансијски помаже енергетску санацију јавних и приватних објеката и замену котлова. За то је током 2022. године предвиђено 63 милиона динара.
Једно домаћинство за замену столарије и изолације може да добије до 120.000 динара, односно 50 одсто укупне вредности тих радова.
Ипак, од грађана често може да се чује како су им за тај поступак неопходни документи о легализацији објеката, па се поставља питање како би они финансирали и те трошкове, који нису мали.
На проширењу мреже гасовода, последњих година је урађено доста, али се тај енергент и даље користи симболично.
Према званичним подацима, до краја 2019. на гас је прикључено 1717 корисника, од којих су 1634 домаћинства. То је тек десетина свих индивидуалних ложишта у Ужицу, којих према подацима градске управе има 16.000.
Приватна домаћинства за огрев највише користе дрво и угаљ, јер су најјефтинији.
Велики потрашачи тих енергената су домаћинстава и јавни објекти у селима, где се не мери аерозагађење и где га очигледно има, као што је то у насељу Волујац.
Ипак, позитиван помак је направљен прикључивањем свих котларница Градске топлане на гасовод, осим оне у Блоку Златибор која, како се наводи, за то нема техничких могућности.
Град планира изградњу котларнице на гас у насељу Међај где би мазут био алтернативно гориво. Њу би користили потрошачи који се сада греју на мазут, у Блоку Златибор и Југ Богдановој, као и Аутобуска станица, Железничка станица, Пошта, Позориште, Телеком, Дом здравља и Дом за мајку и дете.
Према подацима Завода за јавно здравље у Ужицу, бележи се пораст респираторних болести на које утиче сезонско аерозагађење.
Када је реч о мерама за заштиту здравља становништва, на основу доступних података, може да се закључи
како Завод износи само предлоге мера које су на нивоу препорука општег карактера (подстицање здравих навика, едукацја становништва, утврђивање и санирање фактора ризика по здравље).
Проблем аерозагађења у Ужицу, према закључцима до којих је дошао Либерграф, не може да се реши преко ноћи, краткорочним плановима. За то је неопходна свеобухватна локална еколошка стратегија која би решавала и проблеме у вези са отпадом, загађењем вода и земљишта.
Израду овог текста је финансирала Влада Уједињеног Краљевства; изнети ставови нужно не одражавају званичну политику Владе Уједињеног Краљевства
Učitavanje komentara...