Изложба слика и скулптура отворена је поводом 30 година постојања и рада Педагошког факултета у Ужицу. Радови Саше Марјановића, Александра Митровића и Јоване Туцовић на једном месту, представљају само мали део стваралаштва уметника различитих поетика.
Доц.др Кристинка Селаковић, историчар уметности отварајући изложбу истакла је да иако различити, они су итекако повезани емоцијом, енергијом, стваралачким набојем и личним поетикама, пријатељствима, заједничким студентским атељеима, професорима, одрастањима под некад ведрима, а некада и тамним небом Западне и Источне Србије. Дакле, у питању су надасве талентовани и уметничком позиву изузетно посвећени уметници.
На сликама Саше Марјановића доминира један сведен колорит, тоналитет у смеђим и мрким тоновима, са примесама сепије и црне. Иако су портрети представљени потпуно реалистично, прецизно, цртачки веома зналачки урађени, узбуђење се осећа у приступу коришћења технике која чини да слике добијају одређену непредвидивост, једно усхићење које ставља аутора пред коначни циљ. Заправо, уметник никада не зна како ће минерални акварел одиграти свој плес када се разлије око прецизно нацртаног лика.
У цртежима Александра Митровића видимо једну меку, фину, танану линију, јасну и чврсту, која се у неким сегментима потпуно губи и претвара у површину и мекану текстуру, готово акварелски и сликарски решену. Оба уметника се по поетици приближавају монохромном акварелу и лавираном тушу. и тематски се проналазе у сећањима на детињство, на одрастање и интимни свет, а инспирацију проналазе у себи самом и у старим фотографијама дечаштва и младости.
Јована Туцовић се представља скулптурама рађеним у различитим материјалим и техникама, што указује на то да је веома интересује сам процес настајање скулпутре. Када се више удубимо у то, схватамо колико је времена, труда и снаге потребно за једну скулптуру, али на крају уметник добије потпуно задовољство када види своје дело готово. Интересантна је, с тим у вези, прича саме уметнице као и видео снимак како је настало дело Ти и ја. Најпре се направи скулптура у глини која представља оригинал. Он се затим излије у калуп од гипса који служи да се скулптура даље гради и обликује од малих лимених плочица Чак и сам материјал од којих је скулптура начињена указује на њену амбивалентност. На пример, две главе које се гледају, разговарају. Једна светла, прозрачна, нежна. Друга тешка, мрачна и црна, а заправо су једна личност-објаснила је Селаковић.
На отварању др Селаковић је подсетила на два уметника и то сликара Обрада Јовановића јер је он заслужан за стварање галеријског простора и формирања сталне поставке уметничких дела на Факултету.
- Он је био велики сликар, ентузијаста, ликовни педагог, човек који се залагао да студенти могу да виде оригинална уметника дела, да их доживе и реагују на њих, али и да сами излажу своје радове. Други је сликар Милан Туцовић, јер је излагао пре неколико година у истом овом простору у коме сада излажу његова ћерка. Завршићемо ово уметничко спајање управо размишљањима Милана Туцовића да „велика уметност стално поставља себи добра питања и да је слика примарнија од речи. Слике не постоје ако их нико не гледа и оне зависе од нас. Ми их хранимо нашом страшћу и нашим животом“, нагласила је Селаковић.
Изложба је поводом јубилеја отворена месец дана за све љубитеље уметности.
Učitavanje komentara...