Infoera | 52 године најстаријег радија у Западној Србији

„Овде Радио Титово Ужице”, овом реченицом је чувени спикер Душан Станић. 28 децембра 1971. године, пре више више од пола века у 16:55 најавио експериментални програм.

Те прве године програм је трајао четири часа, а предност је била што се радио слушао на средњем таласу и онда добар део старе Југославије могао да чује Радио Ужице.

Ekipa u društvu kolega sa drugih medija — Екипа у друштву колега са других медија

Данас су времена другачија, радио станице у Србији програм емитују на ФМ подручју, локалне са малом покривеношћу.

„Ми смо конкурисали за регионално покривање и очекујемо почетком године одлуку РЕМ-а, да ли смо добили лиценцу или не. Сматрамо да са нашим кадровским, програмским и техничким капацитетима можемо да одговоримо већој зони покривања“, каже Владимир Милановић, директор Вести и Радио Ужица.

Данас је Радио Ужице модеран, форматиран радио који се бави локалним информација и догађајима. Све је то укомбиновано са провереном домаћом и страном музиком.

„Слушаоци радија могу у сату чути бар једну песме која им се допада и за коју су везани, било да је нова или стари, проверени хит. Свакако то потврђују и истраживања слушаности, где на подручју града предњачимо. Било да уђете у продавницу, бутик, пошту, такси или на неко друго место, у већини случајева је избор фреквенција 99,2 МХз“, каже Владимир.

У преподневном програму са Светланом, Ужичани започињу дан уз све оне битне сервисне и друге информације из града, а чести гости су и они који имају шта да кажу суграђанима. Интегрисана редакција сваког дана спрема најновије вести из локала. Подне је време за „Жуту минуту“, где заједно са Николом слушаоци коментаришу догађаје у граду, па и шире. Оно што слушаоци ове емисије највише воле је „На слово, на слово“, погађање замишљеног појма, где могу освојити вредне награде.

Радио Ужице иде у корак са временом, па се програм може слушати преко интернета у било ком делу света.

“Највише нас слушају Ужичани који су напустили наш крај и живе у неком другом граду или земљи. Јављали су нам се и слушаоци који немају везе са ужичким крајем, али су им занимљиве информације, допада им се музика, па нас редовно слушају“, каже директор и главни и одговорни уредник Милановић.

У гсоте Радио Ужицу поред колега долазили су и најмлађи, ученици сеоских основних школа из Карана, Луновог села, Рибашевине и Трнаве.