Divlja malina prirodno raste na rubovima bukovih šuma, što ukazuje na uslove u kojima ova voćna vrsta najbolje uspeva. Zbog toga se glavna malinogorja u Srbiji nalaze u brdsko-planinskim područjima, na nadmorskoj visini od 200 do 800 metara, mada se malina uspešno može gajiti i do 1.300 metara.
Malini odgovara svežija klima i povećana vlažnost vazduha. Zahteva dosta svetlosti, ali slabo podnosi visoke temperature, pa joj najviše prijaju umereno topli dani i sveže noći. Sa sve izraženijim klimatskim promenama – sušama, toplotnim talasima, naglim temperaturnim kolebanjima i čestim poznim mrazevima – pravilan izbor parcele i ekspozicije postaje od presudnog značaja za stabilnost prinosa.
Položaj parcele
Najpovoljnije su severne, severoistočne i severozapadne ekspozicije, jer obezbeđuju umerenije temperature i smanjuju rizik od ožegotina. Južne padine, usled celodnevne izloženosti suncu, često dovode do oštećenja listova i plodova, slabljeg porasta izdanaka i smanjenog rodnog potencijala, naročito u završnici berbe.
Posebnu pažnju treba posvetiti i pravcima dominantnih vetrova. Severni hladni vetrovi mogu izazvati izmrzavanje pupoljaka i izdanaka, što je naročito izraženo u dolinama bez prirodne vetrozaštite. Tokom vegetacije, jaki vetrovi povećavaju rizik od lomljenja grančica, oštećenja plodova i pojačanog isušivanja zemljišta.
Izbor zemljišta
Iako malina može davati prinose na različitim tipovima zemljišta, najbolje rezultate postiže na dubokim, rastresitim i plodnim zemljištima koja dobro zadržavaju vlagu. Ne uspeva na zabarenim parcelama sa visokim nivoom podzemnih voda, kao ni na teškim glinovitim, plitkim, peskovitim i ekstremno kiselim zemljištima.
Loš kvalitet zemljišta ne može se u potpunosti nadoknaditi agrotehničkim merama. Zato je pravilan izbor parcele – uz odgovarajuću ekspoziciju i tip zemljišta – prvi i najvažniji korak ka podizanju dugotrajnog i ekonomski isplativog zasada maline.
Aleksandar Zujalović, dipl. inž. agr. PSSS Užice
Učitavanje komentara...