Zgrade i protivpožarna zaštita

- Šta vrede vatrogasni aparati ukoliko ne znamo da ih upotrebimo – upozorava Radosav  Bošković, predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva Užice i dodaje da su nepažnja i ljudski faktor najveći izazivači požara u zgradama

U publikaciji Tehničkog fakulteta u Novom Sadu “Bezbednost zgrada od požara” kaže se da je u 80 odsto svih požara čovek direktno ili indirektno učestvuje kao uzročnik svojim neznanjem, nemarom, greškama u radu i nepravilnim postupanjem pri nastanku požara. Ova činjenica ukazuje da fokus treba usmeriti na edukaciju ljudi, navode inženjeri i stručnjaci sa ovog fakulteta. Dakle, preventiva je gotovo uvek zakazala kada vatra zahvati stan. Prema tabeli u ovoj knjizi najveći uzročnik požara u stanu je ostavljena upaljena cigareta , nesmotrenost pri kuvanju, upotreba neispravnih elektro uređaja pre svega grejalice ili dotrajale bele tehnike, a i ostavljena zapaljena sveća može biti uzrok požara. Vlasnici stanova i upravnici stambenih zajednica imaju veliku odgovornost u čuvanju ljudskih života i dužni su da vode računa o protivpožarnim uslovima u svojim zgradama. Užice je grad koji prema statistici računajući Krčagovo i Senjak ima oko 50 višespratnica, zgrada preko dvanaest spratova.  Sećamo se požara kada su ozbiljno bili ugroženi ljudski životi u zgradi u Turici, na Pori, u Krčagovu. Doajen užičke vatrogasne struke Radosav Bošković, predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva Užice koje je osnovano 1923. godine ističe da su znanje i obuka najvažniji u borbi protiv požara. On kaže da su pre tri-četiri godine protipožarni inspektori obilazili sve stambene zgrade  i nalagali mere. Tada je utvđeno da je mnogo opreme za gašenje požara po zgradama koju su kućni saveti ranije imali nestalo. Creva i mlaznice su odnete za zalivanje voćnjaka i povrtnjaka, a i nadzor je očigledno  zakazao...

- Svim zgradama su naložene mere da moraju imati vatrogasna creva, hidrantsku mrežu, vatrogasne aparate na svakom spratu, odnosno svakom drugom spratu shodno merilima i normativima. Međutim, koliko mi je poznato, kućni saveti nemaju dovoljno sredstava – kaže Bošković.

Na pitanje o kojim ulaganjima se radi, naš sagovornik nam je odgovorio da okvirno jedan protivpožarni aparat košta oko 3.200 dinara, a crevo oko 3.400 dinara. Dobar deo zgrada je obnovio protivpožarnu zaštitu  i “sklonio” na sigurno mesto, ali i to nam govori o nivou naše svesti zar je moguće da ova oprema “nestane”. Za protivpožarne aparate predviđeni su metalni sandučići sa providnim staklom pod ključem na svakom spratu kako bi se odmah uočio nestanak bilo kog aparata. U slučaju potrebe aparat se oslobađa i razbijanjem stakla, ako nema vremena za otključavanjem sandučeta.  Najbolje bi bilo kada bi svaki sprat imao protivpožarni aparat, ali bi bilo prihvatljivo da na svakom drugom spratu stoji aparat za gašenje požara. Ono što našeg sagovornika brine jeste neznanje u rukovanju, jer pitanje je koliko je stanara obučeno da rukuje ovim aparatima. Bošković je svojevremeno predlagao da upravnici prvo prođu obuku, a da se kasnije organizuju  i obuke po zgradama za stanare kako se boriti u slučaju požara.

- Smatram da ni upravnici zgrada nisu dovoljno upućeni u protivpožarnu zaštitu i gašenje požara. Mislim da bi svi upravnici zgrada trebalo da prođu obuku i polože stručni ispit. Dobrovoljno vatrogasno društvo organizuje obuku i polaganje stručnog ispita  i za licence brojnih drugih struka i to se podrazumeva – kaže Radosav Bošković iz Društva koje godišnje za razna zanimanja čija licenca predviđa i stručni ispit obuči preko sto ljudi.DVD ima oko 300 članova i jako dobru saradnju sa školama i drugim institucijama u gradu i pomaže ljudima da usvojenim znanjem i veštinama mogu spasiti i svoje i tuđe živote.  Ističe da bi trebalo ukloniti stvari kako protivpožarna stepeništva ne bi bila zakrčena, odnosno da se redovno sprovode akcije uklanjanja ovih stvari i da upravnici na ovoj meri treba stalno da insistiraju i opominju.

- Svakih šest meseci mora da se izvrši kontrola pritiska u hidrantskoj mreži, da li su tu creva, mlaznice.. Kontroliše se  oprema i stavlja plomba i ukoliko je plomba oštećena može da se vidi da nešto nije u redu i da je možda nestalo crevo. Dužna pažnja  važi i za vatrogasne aparate. Svakih šest meseci takođe vrši se kontrola i protivpožarnih aparata. Ima ih koji to rade redovno, ali većina ne radi tu kontrolu.  Valjalo bi da zgrade imaju panoe - uputstva i upozorenja kako se ponašati u situaciji da izbije požar. Šta vrede aparati ukoliko ne znamo da ih upotrebimo! Upravnik zgrade može da organizuje obuku, odnosno pokaznu vežbu sa stanarima zgrade radi njihove bezbednosti i pri tom pokaže kako se rukuje protivpožarnimn aparatom – navodi Bošković i dodaje da su nepažnja i ljudski faktor najveći izazivači požara u zgradama. U svojoj dugogodišnjoj praksi uočio je da su požari u stanovima najviše izbijali zbog toga što nije bio isključen  električni šporet, a u poslovnom delu zgrada ranije istresanjem piksli u korpu za otpatke pa je zabrana pušenja “lekovita” i zbog požara.  I na kraju nešto što se često zaboravlja. Pozivni broj za vatrogasce je 193, dakle jedinica ispred ranijeg 93.

Često broj za prijavu požara 193 građani mešaju sa sličnim za hitne intervencije. Zato bi zaista trebalo da ovaj broj bude vidno istaknut na panou i šta uraditi u slučaju požara na ulazu u svakoj zgradi. Nije zgoreg da ga uočimo dok čekamo lift i svakodnevno prolazimo pored ovog panoa,  da nam skrenu pažnju, jer u stresnom trenutku ove informacije mogu nam koristiti. Ima i starih zgrada u kojima su se zadržali panoi na kojima su znaci za uzbunjivanje i telefoni. Valjalo bi ovu praksu opet vratiti na ulaze užičkih višespratnica.

Obaveze stambene zajednice

Zakon o zaštiti od požara predviđa da svaka zgrada mora imati odgovarajuću protivpožarnu zaštitu. Plan evakuacije i uputstva za postupanje u slučaju požara, moraju biti istaknuta na vidljivom mestu. Svaki sprat bi trebalo da ima aparat za gašenje požaraatrogasni aparat se upotrebljava za početno gašenje malih požara koji se još nisu proširili. Kako bi se sprečile krađe aparata, dostupni su ormarići za smeštanje protivpožarnih aparata.

Hidranti se koriste u slučajevima kada se požar već proširi na veći deo objekta. Važno je znati da se hidranti koriste samo kad je električna energija isključena. U svakoj zgradi neophodno je da putevi za evakuaciju budu prohodni, kako bi svi stanari mogli lakše da napuste zgradu bez posledica. Skupština stambene zajednice je u obavezi da nabavi protivpožarni aparat, creva i mlaznica za zgrade koje imaju hidrantsku mrežu. Ukoliko se ne ispoštuje Zakon o zaštiti od požara za zgrade kazna je od 300.000 do milion dinara za Skupštinu stambene zajednice.

REČ  GRAĐANA

Milan Spasojević:  Nema prtivpožarne zaštite u većini zgrada u Užicu i to je moje zapažanje.   Nema creva, nema protivpožarnog aparata nema ništa. Čuo sam da su uzroci požara bili zapaljena veš mašina, plinska boca, ostavljen uključen šporet – jednostavno nepažnja stanara. Većina stanara ne zna da rukuje aparatima. Lično sam imao protivpožarnu obuku u vojsci. Pojedini stanari i ne znaju za šta služi protivpožarno crevo i zato ga odnose i kradu i ugrožavaju i svoj i život komšija.  Nešto im iz hidranta zatreba- ne znam šta i  za koje potrebe to odnesu?  Nije sjajno stanje protivpožarne opreme u zgradama. Primetio sam da upravnici u proteklih par godina opominju stanare da sklone bicikle sa požarnih stepenica i razne kabaste stvari  što je dobro. Upravnici moraju biti jako upućeni u protivpožarnu zaštitu.

Srbobran Jovanović: Živim u zgradi u Ulici Kralja Petra čitav život. Nikada nije bilo problema sa instalacijama. Do požara u zgradi u podrumu je dolazilo u vremenu dok sam bio dete, jer je ovaj deo zgrade bio dostupan za odlaganje smeća. Kada je to zabranjeno požari su nestali. U zgradi postoji hidrantska mreža i stanje je u redu. Na radnomk mestu u Pošti sam prošao obuku. Pretpostavljam da većina stanara  ne zna mnogo o zaštiti od požara.  Bez svake sumnje potrebna je obuka i predavanje o značaju zaštite od požara.

Mile Jovančićević: Moramo mnogo toga promeniti u našoj naravi pa i u slučaju zaštite protiv požara u zgradama. Ne postoje upozorenja na ulazima zgrada,  nema creva i sve to ne funkcioniše.  Verovatno su završila u malinjacima. Mnogo je opasno što po zgradama ne vodimo računa o zaštiti od požara. Nisam uočio protivpožarne aparate po spratovima, ne znam da li i ko ih održava, video sam samo par sanduka koji su otvoreni. Nisam prošao protivpožarnu obuku, ali bih znao da rukujem aparatom. Mislim da 80 odsto sugrađana meša pozivne brojeve za hitne intervencije. Čini mi se da dobro znaju broj hitne i policije, ali ne i vatrogasni i zato još jednom 193.

Projekat “Zgrade – komšije pod istim krovom” sufinansira Grad Užice.

Stavovi izneti u podržanom projektu  nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.