Predavanje o Borisavu-Mališi Atanackoviću (1860–1919), vizionaru industrijskog razvoja Užica i užičkog kraja održali su dr Ilija Misailović i Rade Ljubojević, vlasnik „Sirogojno company“ u čitalištu Narodne biblioteke. Ovo predstavljanje znamenite ličnosti je „Iz kulturne riznice grada” u okviru programa „Užice-prestonica kulture Srbije 2024“ koje su organizovali Narodna biblioteka Užice i PKS-Regionalna privredna komora Zlatiborskog upravnog okruga.
- Užice ovakvog vizionara nije ponovo dobilo, zato što je Mališa Atanacković krajem 19. i početkom 20.veka, Užice od palanke pretvorio u varoš. Bio je vizionar sa takvim porivom za graditeljstvom i kad je počeo da zida i da pravi, iako nije učio političku ekonomiju, dobro je shvatio da proizvodne snage određuju društvenu nadgradnju. Svu snagu je uložio da podigne hidrocentralu, tkačku radionicu, strugare, fabrike cigle i crepa - rekao je za Infoeru dr Ilija Misailović.
On dodaje da je Mališa s druge strane imao i kritike, jer ljudi izgleda ne vole stvaraoce. On je uvodio i pravila da struka bude ispred politike, a sa političkim protivnicima nije vodio borbu kad je trebalo nešto da se radi u Užicu već je sa njima sarađivao.
- Bio je bogata stvaralačka ličnost koja je imala jednu manu, pripadao je kapitalističkom sistemu i o njemu se malo zna - rekao je Misailović koji je i priređivač Dnevnika Borisava – Mališe Atanackovića u izdanju Istorijskog arhiva Užice.
Dnevnik koji je Mališa pisao od 1915-1919. godine pruža nam obilje najraznovrsnijih informacija, ali od početka do kraja provlače se dve osnovne niti, od kojih jedna govori o našem mentalitetu, a druga svedoči o njegovoj posvećenosti problemima privrede, industrije, trgovine, problemima razvoja i budućnosti zemlje.
Iz ugla privrednika Rade Ljubojević, vlasnik “Sirogojno company” uporedio je vreme u kome je Mališa stvarao i praktično razvijao Užice.
- Vreme u kome nije bilo ni telefona, struje, logistike, prevoza ni bilo čega i ovo današnje vreme u kome su tehnologije na vrhuncu i praktično vladaju svima nama. Zamislite onda kakvo je stvaranje u tom vremenu bilo, ali to ga nije sprečilo je da napravi hidroelektranu. Sama pomisao da u tom vremenu pravite jedan iskorak u odnosu na svet, izaziva divljenje - istakao je Ljubojevič.
On je naglasio da se vizionari se ne rađaju svaki dan, da se retko se rađaju i zato ih treba ceniti. Mi nismo posvetili dovoljno pažnje tim ljudima koji su stvaraili u to vreme.
- Mi u Komori smo uveli nagradu “Trag” koja se dodeljuje privrednicima koji su ostavili trag u privredi. Predložio sam da napravimo i posthumnu nagradu koju Mališa Atanacković likom i delom apsolutno zaslužuje-zaključio je Ljubojević.
Iz biografije Mališe Atanackovića izdvajamo da je rođen je u Zaglavku 1860. godine, a umro u Užicu 1919. godine. Kao dečaka u Užice su ga doveli očevi prijatelji i predali Jevtu Petkoviću da kod njega, u kafani užičkih trgovaca, nauči kafedžijsko umeće i „stekne osnovne pojmove o varoškom životu i trgovačkim poslovima i odnosima“. Čaršija mu je dala ime, prekrstila Borisava u Mališu. Osamdesetih godina, posle jednogodišnjeg boravka u Beogradu sa kafedžijskim iskustvom mladi Mališa Atanacković otvara svoju kafanu i rakidžinicu. Početni kapital obezbedeli su mu užički profesori Dobra Ružić, Nastas Petrović i Ljubomir Davidović.
Sa razvijanjem poslova u Užicu počinje da se ističe njegova preduzetnička sposobnost, tako da postaje i vizionar i realizator industrijskog razvoja Užica. Iz njegove poslovne uspešnosti razvila se i politička karijera u okviru Narodne radikalne stranke.
Pune 22 godine bio je narodni poslanik, predsednik opštine i okruga… Zahvaljujući preduzetničkim sposobnostima nastali su industrijski objekti u Užicu, čiji je bio vlasnik parni mlin, hidrocentrala na Đetinji, električni mlin na Rakijskoj pijaci… Bio je predsednik Izvozničkog esnafa u Užicu, predsednik Upravnog odbora trgovačke banke u Užicu (1908-1919), član Trgovačke komore u Beogradu za okrug užički (1912-1919), član nekoliko humanitarnih i prosvetnih ustanova. U sastavu delegacije industrijalaca iz Srbije (1917) obišao je industrijske centre u Engleskoj kako bi to što je video primenio u Srbiji i u Užicu. Samo nekoliko meseci kasnije preminuo je u 59.godini života.
Dodajmo, da znamenitom Užičaninu Mališi Atanackoviću Grad Užice planira postavljanje spomen ploče na kuću.
Učitavanje komentara...