Sustiže me korona

Radivoje Đorđević-Džems iz Bajine Bašte, posle oporavka od koronavirusa napisao je pesmu koju je prosledio našoj redakciji.

Zaposlen je u "Elektroizgradnji Bajina Bašta"a objavio je zbirke pesama „Boem i pesnik“ (2019). i “Život u pesmama” (2020).

Život teče, kad jedno veče 37 sa 2 odjednom vreo sam ja, pitanje se samo nameće što temperatura ka gore kreće.

Pregledi, testovi i snimci potvrdu toj sumnji daše, doktorka reče: “Bolničko lečenje” kovid je napao organe vaše.

Prvi sprat Užičke bolnice sad je deo svakodnevnice, u sobi 111 sad ću boraviti sa koronom ovde se boriti.

U skafanderima doktori i sestre za sve nas na poslu ginu, od ranog jutra, pa sve do sutra o našem zdravlju se brinu.

Vredno, sa lakoćom rade zadatke što struka im dade, vidiš im samo nasmejane oči čuješ glas: “Kako je momci?”

Što je teško lakše padne, kad neko ti srcem pomaže, sjedinismo snage, želju i volju da pobedimo veliku nevolju.

Terapija uspešna je bila, ja ko nov dobio sam krila, doktor me odmeri i pusti reči: “Sad kući, nek te žena leči.”

A kod kuće, Bogu milom fala, dočeka me najlepša lala, moja Rada, to prelepo luče, sva je srećna i po kući guče.

Đakonije razne i sa saćem meda daje Rada i nežno me gleda, da ja svoju snagu sad povratim u redovne poslove se vratim.

Kontrola, uspešno je tekla snaga mi je još veća potekla, koronu sam bacio za leđa sad željama ne postoji međa.