Duboko: Raste Nenadovo stado koza

Ljubav prema prirodi i kozarstvu za Nenada Radibratovića i danas je deo životne priče. Njegova mini-farma u Dubokom sada ima sedam koza, koje gaji u nadi da će naredne godine dobiti i prve subvencije.

Prošle godine imao je pet neumatičenih koza. Danas je situacija drugačija – u pitanju je prava mini-farma, koja bi već naredne godine mogla da dobije subvencije Ministarstva poljoprivrede.

Nenad Radibratović je član Udruženja za pomoć osobama sa dečjom i cerebralnom paralizom, a njegova namera je da se ozbiljno posveti kozarstvu. Posle ranijeg pisanja „Vesti“, usledio je poziv iz lokalne samouprave i od većnika za agrar. Dobio je novčanu pomoć od 30.000 dinara za proširenje stada i kupio dve koze. Potom su usledila pitanja da li koristi subvencije, da li ima registrovano gazdinstvo, kao i saveti koje mu je dala Snežana Milanović iz Kancelarije za poljoprivredu.

– Rekao sam im da želim da gajim umatičena grla koza koja država „prepoznaje“ i za koja daje subvencije. Takođe sam naglasio da mi je potreban objekat za koze, jer onaj koji sada koristim – iznajmljujem – kaže Nenad i dodaje da mu je pomoć grada mnogo značila i da će sledeće godine imati pravo na subvencije po dva osnova: po grlu i za jarad.

Da bi ostvario pravo na subvencije u kozarstvu, potrebno je da ima najmanje pet umatičenih grla – što sada i ima, za razliku od pre godinu dana.

Svaka od Nenadovih koza ima ime: Ruža, Cveta, Gara, Lepa, Cvetko, Srna i Maza. Šest koza i jedan jarac čine njegovo stado u Dubokom. Svakodnevna briga o njima za ovog mladog čoveka predstavlja zadovoljstvo, jer u ovom poslu pronalazi mir i spokoj – daleko od centra Užica i gradske vreve.

Pitali smo ga kako reaguju njegove kolege iz Udruženja i prijatelji, s obzirom na to da želi ozbiljno da se posveti kozarstvu. Nenad odgovara da postoje predrasude i tvrdnje da „nema računa“, ali da neće odustati – čak i ako poslednji dinar da za opstanak stada. Čak mu i najbliži kažu da 10.000 dinara po grlu, ili 800 dinara mesečno, „nije neka para“, ali on želi da istraje jer mu kozarstvo mnogo znači.

I ovom prilikom podseća da bi trebalo što više konzumirati kozje mleko, koje je zdravo i bogato mineralima. Koze se hrane brstom sa zemljišta koje nikada nije tretirano hemijskim sredstvima. Jer – ko bi bacao veštačko đubrivo u vrzinu? Dobro je što je tako, kaže Nenad, jer će nam koze davati mleko koje je blagoslov za svaki organizam, posebno kada je zdravlje narušeno.