Узбуркане емоције многих Ужичана које су у првом налету изражене на друштвеним мрежама, прелиле су се и у реалност, ван виртуелног света...
Разлог је мурал, односно графит, у Улици Момчила Тешића, посвећен глумцу Небојши Глоговцу, односно – његово прекривање рекламом од стране фирме у чијем је власништву објекат на коме је мурал насликао, нажалост, такође преминули уметник Бобан Лазић. Таква поставка ствари довела је до кулминације различитих осећања, па су осим на друштвеним мрежама, увреде и претње Николи Дамљановићу, власнику фирме „Натрон компани“ и његовим запосленима, у току дана и наредне ноћи стизале и у лице.
-Није нам ни пало на памет да бисмо могли изазвати овакву реакцију, из више разлога. Пре свега, кућа на којој је графит има преко 100 година и у јако је лошем стању, већ је почела да се урушава. Момак, који је осликао зид, Бобан је долазио код тадашњег власника објекта да пита да ли може то да уради. То никоме није сметало, чак нам је било веома драго. Ипак, одмах смо му, још тада рекли да ће ускоро морати да се изводе радови на објекту и да из тог разлога графит неће моћи дуго да остане на том месту. Недавно смо завршили радове у унутрашњости објекта, план је био да се на пролеће ради и екстеријер, али због свега што се дешава, то је остало на чекању, каже Дамљановић.
Он објашњава како је покренута лавина реакција суграђана, на коју није имао прилику да одговори на прави начин.
-У једном тренутку у локал је ушло пар људи, који су били бахати и дрски и признајем да сам бурно одреаговао на то. Понашали су се претећи и безобразно. Нико није дошао да ми каже, предложи да урадим нешто другачије. То ми нипошто не би сметало. Не бих имао ништа против ни да графит остане на свом месту, пристао бих да се ослика на другом, лично бих купио боје и све што је потребно да се то уради. Можда и да се уради мурал у муралу – насликати покојног Бобана како слика Глоговца. Овако, ово није мурал, ово је графит на приватном власништву. Ми смо то дозволили, али поента је да то није трајно решење. Све и да сада остане ту где јесте, питање је колико ће кућа, која је једна од старијих у оном делу града и излази на улицу, моћи да издржи, да стоји. Она је трошна, фасада свакодневно опада, има доста влаге. Морамо урадити хидро и топлотну изолацију објекта. Ко зна о чему се ради, он ће схватити о чему говорим и зашто све то морамо.
Дамљановић каже и да је питање дана када ће објекат одлучити да померају и урбанисти, јер на том месту нема пешачке стазе.
-Није проблем да се не качи реклама, али је боље решити ово одмах, јер ускоро ће неко други нешто предузети по питању објекта и безбедности и неће имати у виду реакције људи. Тако мислим, а време ће показати. Стварно ми је жао што се ситуација овако развијала, нипошто не бих желео да правим лошу атмосферу или скрнавим нешто. Понављам, најмањи је проблем склонити рекламу.
Власник локала ипак подсећа да, са друге стране, они од свог посла живе, у њега су улагали, а дошли су у ситуацију да им људи нападају и малтретирају раднике.
-Ми чак нисмо ни знали када ће доћи људи из фирме чије препарате продајемо, да нам брендирају објекат. Јавили су се тада, а то је било у плану још од прошле године. Нисам био ту када се то десило, али звали су ме радници када су почели да добијају претње. Дошао сам, покушао да решим ситуацију разговором и како није успевало рекао сам да морам позвати полицију. Тада су отишли, каже он.
Реклама је скинута у току ноћи. Камера је снимила малолетне момке који су то урадили.
-Заиста, није ни битно, то су деца. Рекламу ћемо вратити или не, ни то није важно. Верујем да су их понеле емоције, исто као и мене када су ме напали. Разумем да људи не могу да реално сагледају ситуацију, док не чују и другу страну приче.
У међувремену, графит је додатно оштећен.
- Када су ме у току ноћи обавестили да скидају рекламу, кренуо
сам ка локалу, а у међувремену је стигла и полиција. Зид је био подлупљен и отпао је рад са веће површине. Ако неко хоће, може да га обнови, уопште није спорно. Чак ћу и помоћи у томе. Ипак, по мени је боље да се уради мурал који ће негде остати трајно. То је прави начин да се испоштује успомена и на младог уметника и на глумца, уз кога сам и ја одрастао. Рад је заиста био леп, али ко пролази туда, зна да је већ почео и да се осипа, јер отпадају делови фасаде.
За материјалну штету, Дамљановић каже да је надокнадива, али да га погађа начин на који се све догодило.
-Осећам да ми је нанета неправда. Нико није саслушао нашу страну приче, нас који живимо од тог посла. Спреман сам да помогнем на било који начин. Без везе ми је да се развлачимо на друштвеним мрежама, ако нешто конкретно и корисно можемо да урадимо. Шта год треба, ту сам, за сваку нормалну комуникацију. Понављам, по мени је једино право решење да се осмисли трајно решење. Прихватам и ако људи желе да обнове постојећи рад, али је важно да знају да на оваквом објекту то не може вечно трајати.
Učitavanje komentara...