Зграде и противпожарна заштита

- Шта вреде ватрогасни апарати уколико не знамо да их употребимо – упозорава Радосав  Бошковић, председник Добровољног ватрогасног друштва Ужице и додаје да су непажња и људски фактор највећи изазивачи пожара у зградама

У публикацији Техничког факултета у Новом Саду “Безбедност зграда од пожара” каже се да је у 80 одсто свих пожара човек директно или индиректно учествује као узрочник својим незнањем, немаром, грешкама у раду и неправилним поступањем при настанку пожара. Ова чињеница указује да фокус треба усмерити на едукацију људи, наводе инжењери и стручњаци са овог факултета. Дакле, превентива је готово увек заказала када ватра захвати стан. Према табели у овој књизи највећи узрочник пожара у стану је остављена упаљена цигарета , несмотреност при кувању, употреба неисправних електро уређаја пре свега грејалице или дотрајале беле технике, а и остављена запаљена свећа може бити узрок пожара. Власници станова и управници стамбених заједница имају велику одговорност у чувању људских живота и дужни су да воде рачуна о противпожарним условима у својим зградама. Ужице је град који према статистици рачунајући Крчагово и Сењак има око 50 вишеспратница, зграда преко дванаест спратова.  Сећамо се пожара када су озбиљно били угрожени људски животи у згради у Турици, на Пори, у Крчагову. Доајен ужичке ватрогасне струке Радосав Бошковић, председник Добровољног ватрогасног друштва Ужице које је основано 1923. године истиче да су знање и обука најважнији у борби против пожара. Он каже да су пре три-четири године протипожарни инспектори обилазили све стамбене зграде  и налагали мере. Тада је утвђено да је много опреме за гашење пожара по зградама коју су кућни савети раније имали нестало. Црева и млазнице су однете за заливање воћњака и повртњака, а и надзор је очигледно  заказао...

- Свим зградама су наложене мере да морају имати ватрогасна црева, хидрантску мрежу, ватрогасне апарате на сваком спрату, односно сваком другом спрату сходно мерилима и нормативима. Међутим, колико ми је познато, кућни савети немају довољно средстава – каже Бошковић.

На питање о којим улагањима се ради, наш саговорник нам је одговорио да оквирно један противпожарни апарат кошта око 3.200 динара, а црево око 3.400 динара. Добар део зграда је обновио противпожарну заштиту  и “склонио” на сигурно место, али и то нам говори о нивоу наше свести зар је могуће да ова опрема “нестане”. За противпожарне апарате предвиђени су метални сандучићи са провидним стаклом под кључем на сваком спрату како би се одмах уочио нестанак било ког апарата. У случају потребе апарат се ослобађа и разбијањем стакла, ако нема времена за откључавањем сандучета.  Најбоље би било када би сваки спрат имао противпожарни апарат, али би било прихватљиво да на сваком другом спрату стоји апарат за гашење пожара. Оно што нашег саговорника брине јесте незнање у руковању, јер питање је колико је станара обучено да рукује овим апаратима. Бошковић је својевремено предлагао да управници прво прођу обуку, а да се касније организују  и обуке по зградама за станаре како се борити у случају пожара.

- Сматрам да ни управници зграда нису довољно упућени у противпожарну заштиту и гашење пожара. Мислим да би сви управници зграда требало да прођу обуку и положе стручни испит. Добровољно ватрогасно друштво организује обуку и полагање стручног испита  и за лиценце бројних других струка и то се подразумева – каже Радосав Бошковић из Друштва које годишње за разна занимања чија лиценца предвиђа и стручни испит обучи преко сто људи.ДВД има око 300 чланова и јако добру сарадњу са школама и другим институцијама у граду и помаже људима да усвојеним знањем и вештинама могу спасити и своје и туђе животе.  Истиче да би требало уклонити ствари како противпожарна степеништва не би била закрчена, односно да се редовно спроводе акције уклањања ових ствари и да управници на овој мери треба стално да инсистирају и опомињу.

- Сваких шест месеци мора да се изврши контрола притиска у хидрантској мрежи, да ли су ту црева, млазнице.. Контролише се  опрема и ставља пломба и уколико је пломба оштећена може да се види да нешто није у реду и да је можда нестало црево. Дужна пажња  важи и за ватрогасне апарате. Сваких шест месеци такође врши се контрола и противпожарних апарата. Има их који то раде редовно, али већина не ради ту контролу.  Ваљало би да зграде имају паное - упутства и упозорења како се понашати у ситуацији да избије пожар. Шта вреде апарати уколико не знамо да их употребимо! Управник зграде може да организује обуку, односно показну вежбу са станарима зграде ради њихове безбедности и при том покаже како се рукује противпожарнимн апаратом – наводи Бошковић и додаје да су непажња и људски фактор највећи изазивачи пожара у зградама. У својој дугогодишњој пракси уочио је да су пожари у становима највише избијали због тога што није био искључен  електрични шпорет, а у пословном делу зграда раније истресањем пиксли у корпу за отпатке па је забрана пушења “лековита” и због пожара.  И на крају нешто што се често заборавља. Позивни број за ватрогасце је 193, дакле јединица испред ранијег 93.

Често број за пријаву пожара 193 грађани мешају са сличним за хитне интервенције. Зато би заиста требало да овај број буде видно истакнут на паноу и шта урадити у случају пожара на улазу у свакој згради. Није згорег да га уочимо док чекамо лифт и свакодневно пролазимо поред овог паноа,  да нам скрену пажњу, јер у стресном тренутку ове информације могу нам користити. Има и старих зграда у којима су се задржали панои на којима су знаци за узбуњивање и телефони. Ваљало би ову праксу опет вратити на улазе ужичких вишеспратница.

Обавезе стамбене заједнице

Закон о заштити од пожара предвиђа да свака зграда мора имати одговарајућу противпожарну заштиту. План евакуације и упутства за поступање у случају пожара, морају бити истакнута на видљивом месту. Сваки спрат би требало да има апарат за гашење пожараатрогасни апарат се употребљава за почетно гашење малих пожара који се још нису проширили. Како би се спречиле крађе апарата, доступни су ормарићи за смештање противпожарних апарата.

Хидранти се користе у случајевима када се пожар већ прошири на већи део објекта. Важно је знати да се хидранти користе само кад је електрична енергија искључена. У свакој згради неопходно је да путеви за евакуацију буду проходни, како би сви станари могли лакше да напусте зграду без последица. Скупштина стамбене заједнице је у обавези да набави противпожарни апарат, црева и млазница за зграде које имају хидрантску мрежу. Уколико се не испоштује Закон о заштити од пожара за зграде казна је од 300.000 до милион динара за Скупштину стамбене заједнице.

РЕЧ  ГРАЂАНА

Милан Спасојевић:  Нема пртивпожарне заштите у већини зграда у Ужицу и то је моје запажање.   Нема црева, нема противпожарног апарата нема ништа. Чуо сам да су узроци пожара били запаљена веш машина, плинска боца, остављен укључен шпорет – једноставно непажња станара. Већина станара не зна да рукује апаратима. Лично сам имао противпожарну обуку у војсци. Поједини станари и не знају за шта служи противпожарно црево и зато га односе и краду и угрожавају и свој и живот комшија.  Нешто им из хидранта затреба- не знам шта и  за које потребе то однесу?  Није сјајно стање противпожарне опреме у зградама. Приметио сам да управници у протеклих пар година опомињу станаре да склоне бицикле са пожарних степеница и разне кабасте ствари  што је добро. Управници морају бити јако упућени у противпожарну заштиту.

Србобран Јовановић: Живим у згради у Улици Краља Петра читав живот. Никада није било проблема са инсталацијама. До пожара у згради у подруму је долазило у времену док сам био дете, јер је овај део зграде био доступан за одлагање смећа. Када је то забрањено пожари су нестали. У згради постоји хидрантска мрежа и стање је у реду. На радномк месту у Пошти сам прошао обуку. Претпостављам да већина станара  не зна много о заштити од пожара.  Без сваке сумње потребна је обука и предавање о значају заштите од пожара.

Миле Јованчићевић: Морамо много тога променити у нашој нарави па и у случају заштите против пожара у зградама. Не постоје упозорења на улазима зграда,  нема црева и све то не функционише.  Вероватно су завршила у малињацима. Много је опасно што по зградама не водимо рачуна о заштити од пожара. Нисам уочио противпожарне апарате по спратовима, не знам да ли и ко их одржава, видео сам само пар сандука који су отворени. Нисам прошао противпожарну обуку, али бих знао да рукујем апаратом. Мислим да 80 одсто суграђана меша позивне бројеве за хитне интервенције. Чини ми се да добро знају број хитне и полиције, али не и ватрогасни и зато још једном 193.

Пројекат “Зграде – комшије под истим кровом” суфинансира Град Ужице.

Ставови изнети у подржаном пројекту  нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.