Заједничке тачке различитих поетика

У Градској галерији у Ужицу отворена је заједничка изложба слика три младе београдске уметнице, Теодоре Ракиџић (1995), Теодоре Николић (1996) и Бојане Бојчић (1996) под називом „Потка“ коју љубитељи ликовне уметности могу погледати до краја септембра. Све три сликарке изложиле су радове који су настали у последњих годину и по дана. Ово је њихова четврта заједничка изложба, а први пут су у Ужицу

-„Потка“ је симболичан назив изложбе, јер на сликарском платну се прожимају нити, а тако се прожима и наш рад, наше поетике налазе заједничке тачке. Фокус нам је окружење из кога извлачимо оно што је нама најбитније, најдраже. Заправо, мотиви су нам различити, а техника је иста – образлаже назив изложбе Теодора Ракиџић којој је циљ да на својим сликама скрене пажњу на данашњи глобални проблем, а то је отуђење и усамљеност.

Теодора Николић слика портрете и фигуре људи са којима се свакодневно сусреће, који су јој битни и који су утицали на њу, тежећи да пренесе њихову емоцију комбинујући различите ликовне елементе.

-Покушавам да скренем пажњу на значај уопште контакта, међуљудског односа, на то колико је битно да постоји „живи“ однос између људи – каже Теодора Николић која још увек не зна у ком ће је правцу одвести трагање за сопственим изразом, али би желела да у наредном периоду из домена фигурације закорачи у нешто што јој је мање познато. О значају заједничког излагања са колегиницама, наводи:

-Када излажемо заједно, ми у тој интеракцији сазревамо, развијамо се, учимо једна од друге и зато ове изложбе имају значај као и самосталне изложбе чак можда и већи.

Тематика Бојане Бојчић је плод нара где кроз различите приступе приказује његове метаморфозе, симболично, то су прикази стања човека не само као индивидуе него и као друштвеног бића у садашњем тренутку.

-Плод ове воћке ме привукао на трећој години студија због његове форме, колорита, текстуре. Касније ме заинтересовало да уђем у његову унутрашњост, да загребем, да видим шта се то налази у унутрашњости ствари – каже Бојана Бојчић која као и колегинице сада увелико трага, истражује, преиспитује се у свом раду.

Теодора Ракиџић, Теодора Николић и Бојана Бојчић основне академске и мастер студије завршиле су код истог професора, Бранка Раковића, на Факултету ликовне уметности у Београду и све три су сада на докторским студијама, али код различитих ментора. До сада су имале по шест самосталних изложби, Бојана Бојчић пет, али су учествовале и на великом броју жирираних колективних изложби. Теодора Николић је проглашена за студента генерације ФЛУ за школску 2019/2020. годину. Члан је УЛУС-а и добитница је неколико награда. Теодора Ракиџић је похађала Летњу академију уметности у Салзбургу, предмет Сликарство у класи професорке Свење Даинингер и била је учесница радионице „Белешке о приступима“ немачке уметнице Катарине Хинсберг у Музеју савремене уметности у Београду.

Никола Шујица је у каталогу за изложбу у Ужицу, о радовима ове три уметнице између осталог написао да је правац процеса „у посебно однегованој пажњи, у ликовном искушавању замишљања и преноса у реалност стварања слике које су на београдском Факултету ликовних уметности Теодора Николић, Бојана Бојчић и Теодора Ракиџић, свака у својој изражајности увеле током студија, не само у технолошки и опажајни свет ликовно представљеног већ у своје разнолике загледаности које сведоче о дубинама природе“.