Захваљујући привредницима стабилан буџет

Град Ужице има веома стабилан буџет, захваљујући нашим привредницима, који на време уплаћују порезе и друге обавезе. Преко 50 процената прихода буџета Града су порези на личне дохотке које плаћају, истиче Слободан Кузмановић.

О приоритетима подстицаја из градског буџета привредницима и пољопривредницима, развојним програмима, о комуналним олакшицама и условима које Ужице нуди потенцијалним домаћим и страним инвеститорима међу којима не прави разлику, о активирању рада савета за привреду и иницијативама привредника, које се односе на обезбеђење нових локација за проширење њихових производних капацитета, пре свега, у Индустријској зони “Севојно Л“, али и о другим актуелним темама, за недељник „Вести“ говорио је Слободан Кузмановић, члан Градског већа задужен за привреду и пољопривреду.

Као члан Градског већа који је задужен за привреду и пољопривреду, да ли сте до сада могли сагледати стање у овим областима на подручју Града Ужица? Каква је слика стања?

-Наша локална самоуправа, Град Ужице, центар је Златиборског управног округа и носилац развоја овог краја. Према Закону о регионалном развоју, сврстани смо у прву групу развијености. Степен развијености наше локалне самоуправе је изнад републичког просека. Привреда нашег Града је високо извозна и бележи суфицит у размени са иностранством. У извозу доминирају производи прераде обојених метала, воће, производи наменске индустрије и текстил. Имамо велика, средња, мала, микро предузећа и предузетнике која су уз помоћ економских мера привреди и грађанима Владе Републике Србије, показали изузетну прилагодљивост у условима пандемије вируса ЦОВИД-19. Пољопривредна производња је развијена у складу са природним условима нашег краја. Највише је заступљено воћарство, говедарство, овчарство, пчеларство, повртарство и ратарство.

-Одлуком о буџету Града за 2021. годину, на позицији привреде опредељена су средства у износу од 20.000.000 динара. Ова средства биће утрошена за инфраструктурно опремање локација за заинтересоване инвеститоре. За субвенције у пољопривреди је издвојено 32.000.000 динара и 3.000.000 динара за пројекте са фондацијом Ана и Владе Дивац.

Град сваке године повећава издвајања за ову намену, а ове године повећање је 5.000.000 динара. Наставићемо са субвенцијама за пољопривредну механизацију, говедарство, овчарство, пчеларство, системе за заливање, противградне и мреже за засенчење, воћне саднице, музилице и лактофризе. И ове године ћемо субвенционисати органску производњу кроз садни материал и сертификацију.

Има ли наговештаја за страна улагања, пре свега, мислим на инвестирања у индустријску производњу? До сада се развој ужичке привреде базирао на улагањима која су спроводиле овдашње компаније улажући сопствена средства иако је било најава страних улагања, али је мало тога реализовано.

-Што се тиче страних улагања, Град је спреман да потенцијаном инвеститору понуди локацију и све потребне дозволе у веома кратком року. За довођење великих инвеститора потребна нам је помоћ државе. Држава је донела Закон о улагањима, који уређује ову област.

Наш географски положај и саобраћајна инфраструктура није била повољна за привлачење великих страних инвеститора у индустријској производњи. Надамо се да ће се повећати заинтересованост, када дође аутопут до Пожеге, а касније и до нашег Града. Руководство Града на челу са градоначелницом докторком Јеленом Раковић Радивојевић не прави разлику између страних и домаћих улагача. Ми имамо веома успешне компаније које су носиоци наше привреде и који запошљаваји највећи број радника. То су пре свега „Први партизан“, Ваљаоница бакра Севојно, „Импол Севал“, „Путеви“, „Јединство“, „Јединство металограња“, „Аутовентил“, „Пантовић“, Синтерфусе, „Атлас“, „МТК Метал –комерц“, Цорун холдинг, „Бохор“, „АБЦ производ“ и други. Град Ужице има веома стабилан буџет, захваљујући овим и другим нашим привредницима, који на време уплаћују порезе и друге обавезе. Преко 50 процената прихода буџета Града су порези на личне дохотке које плаћају наши привредници.

Шта Ужице може да понуди страним инвеститорима?

-Град нуди исте услове страним и домаћим инвеститорима. Што се тиче инвестиција у изградњу индустријских објеката, на снази је одлука која дефинише комуналне олакшице за потенцијалне инвеститоре. Ове олакшице односе се на изградњу производних хала, производних складишта, магацина у производњи и за пратећи гаражни простор. За обрачун доприноса за уређење грађевинског земљишта за градњу ових објеката коефицијент је нула.

За изградњу објеката за обављање делатности која је од посебног значаја за привреду Града, доприноси за уређење грађевинског земљишта могу се умањити и до 99,99 одсто, а одлуку о умањењу доноси Градска скупштина, по захтеву инвеститора. Као што видите, Град је створио повољне услове за градњу, остале погодности су у надлежности Републике Србије. Што се тиче нових инвеститора они су увек добродошли, али морамо водити рачуна о томе да већ имамо велики број дефицитарних занимања. Према подацима Националне службе за запошљавање-Филијала Ужице, дефицитарни су: машински инжењери, дипломирани инжењери електротехнике, грађевински инжењери, књиговође, комерцијани радници, вариоци, оператери на ЦНЦ машинама, бравари, тесари, зидари, армирачи, месари, пекари, конобари и кувари. У наш Град дошао је инвеститор из Швајцарске, који је основао привредно друштво „Албиро” доо, које ће наставити посао текстилне конфекције” Кадињача” ад. Ова компанија има озбиљне развојне планове у нашем Граду. Крајем овог месеца имаћемо разговоре са директором овог швајцарског холдинга.

Једно време дуго се говорило о слободном пословном простору. Да ли уопште постоји база података о томе?

-Што се тиче пословног и другог простора у власништву Града, формирана је комисија која ће утврдити тачно стање и обавестити јавност.

Својевремено је основан Савет за привреду Града Ужица. Да ли он још постоји и да ли, уопште оваква тела, могу да помогну у унапређењу пословања не само микро, малих и средњих предузећа, већ и великих компанија које веома утичу на животни стандард грађана?

-Основали смо Савет за привреду за велика и средња предузећа и Савет за привреду за мала, микро предузећа и предузетнике. Планирамо састанке ових савета када се поправи епидемијска ситуација. Имамо већ неке иницијативе привредника, које се односе на обезбеђење нових локација за проширење њихових производних капацитета. У том смислу обезбедили смо неколико атрактивних локација у Индустријској зони “Севојно Л“, које ће у наредном периоду добити индустријску намену. Завршава се План детаљне регулације у “Слободној зони Ужице“ у Севојну, након чега ће се створити услови за изградњу нових производних капацитета Ваљаонице алуминијума. У сарадњи са Регионалном привредном комором организујемо састанке са нашим привредницима и покушавомо да им помогнемо пре свега у инфраструктурним проблемима које имају а који су у надлежности Града.

Каква је ситуација што се тиче аеродрома на Пониквама, који су планови и колико локална самоуправа може да утиче на даљи развој ситуације?

-Као што је познато, Аеродром „Поникве“ преузела је Република. Град Ужице није имао финансијска средства која су потребна да би се аеродром пустио у пуну функцију. Надамо се да ће у наредном периоду Република донети одлуку о инвестицији која би довела до тога да се повећа авио саобраћај који би користио нашој привреди, туризму и грађанима.

-Радови у индустријској зони на Белој Земљи наставиће се у зависности од заинтересованости домаћих или страних инвеститора. Потребна су велика улагања како би се земњиште привело намени. Као што сам већ рекао, сада је веће интересовање за индустријску зону у Севојну.

Бела Земља израста у значајну индустријску зону и до сада је било захтева за побољшањем инфраструктурних услова за будући рад предузећа која послују на овом простору, струја, канализација, а и путеви. Шта и колико Град може да утиче на побољшање ових услова?

-На Белој Земљи имамо веома успешне компаније које су извозно оријентисане.

У овој години планирана је реконструксија путне инфраструктуре и почетак изградње канализационе мреже. Проблелеме са електричмом енергијом решиће Електропривреда Србије, изградњом нове трафо станице.

У пољопривреду су планирана значајна улагања из буџета. Шта локалну самоуправу покреће на повећање субвенција у ову област, шта се жели постићи?

-У претходној години, имали смо преко 500 корисника субвенција у пољопривреди.

Највише интересовања било је за пољопривредну механизацију. Оно на шта смо посебно поносни је ефикасност у додели субвенција. Сви пољопривредни произвођачи који су испунили формалне услове, добили су субвенцију у року од најкасније 15 дана, од дана предаје захтева. Због брзине исплате субвенције , пољопривредници се опредељују за локалне субвенције. Наша је жеља да пољопривредници набаве механизацију за квалитетну обраду земљишта како би повећали приносе.

Кад све сагледате, шта би требало урадити како бисте лично били задовољни на крају ове године?

-Прво бих, наравно, желео да се коначно изборимо са пандемијом и да се нормално обавља привредна активност. Желео бих да наши локални привредници остану стабилни у пословању и да проширују своје производне капацитете. Мислим да можемо много тога више урадити у побољшању инфраструктуре и бржем доношењу одлука које се односе на захтеве привредника и грађана.