Јубиларни, 25. Југословенски позоришни фестивал – Без превода, који није одржан у устаљеном термину, у првој седмици новембра прошле године због пандемије вируса корона, биће одржан од 4. до 9. јуна под слоганом „Време страха и подвига“ и уз стриктно поштовање важећих епидемијских мера, потврђено је на конференцији за новинаре у ужичком Народном позоришту које је од почетка организатор и домаћин фестивала. Представе ће моћи да гледа највише 150 гледалаца, што је чак нешто мање од четврине капацитета ужичке позоришне сале.
Конференцији су присуствовали Бојан Муњин, коселектор фестивала, Зоран Стаматовић, директор НП Ужице и фестивала, Немања Ранковић, уметнички директор и градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић.
Фестивал, за који је Град Ужице издвојио 3,5, а Министарство за културу и информисање 2,7 милиона динара, биће реализован у скромнијем обиму. У такмичарској селекцији биће изведено пет, уместо седам представа колико је предвиђено по пропозицијама, а од пратећих програма, планирана је само традиционална изложба фотографија ужичког фотографа Радована Баје Вујовића пред почетак фестивала у холу Народног позоришта.
Тако ће, ЈПФ у петак, 4. јуна, у Народном позоришту отворити представа „Читач“ по мотивима романа Бернхарда Шлинка, драматург је Федор Шили, редитељ Борис Лијешевић, а урађена је копродукцији Београдског драмског позоришта и Бео Арт продукције Београд. У суботу ће наступити Народно позориште Сарајево са представом „О медвједима и људима“ која је ауторски пројекат редитеља Саше Аночића.
У недељу неће бити представе, а понедељак, 7. јун, резервисан је за представу Југословенског драмског позоришта Београд, „Путујуће позориште Шопаловић“, Љубомира Симовића, а у режији Јагоша Марковића. У уторак ће наступити Народно позориште Суботица са представом „Радничка хроника“ Петра Михајловића, у режији Вељка Мићуновића, док ће фестивал затворити у среду представа „Употреба човека“ за коју је по мотивима романа Александра Тишме урадио Федор Шили, а режирао Борис Лијешевић, у копродукцији Новог тврђава театра Нови Сад, Новосадског позоришта/ Ујвидеки Сзинхаз, Град театра Будва и Еаст Wест Центар Сарајево. Ова представа се реализује у оквиру заједничког регионалног програма „Дијалог за будућност“ који у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори спроводе УНЕСКО, УНИЦЕФ и УНДП.
Жири 25. ЈПФ- а уместо уобичајених пет чланова, имаће три. Председник је професор емеритус Светозар Рапајић, а чланови Драгана Варагић и Јанко Љумовић. Жири ће као и ранијих година доделити девет награда, Ардалиона. Све представе почињу у 19,30, а после сваке представе, уз поштовање важећих епидемијских мера биће организовани разговори у холу Народног позоришта. Публика ће, такође, као до сада гласањем одабрати најбољу.
За коселектора Бојана Муњина није било нимало једноставно радити у условима пандемије, то је било као „повлачење преко Албаније“. Чекали су га гранични прелази и тестирања. Поједине представе је гледао преко видеа, поједине преко скајпа, неке није могао ни да погледа. Према његовим речима, „не треба о томе много говорити, али то треба јако споменути“. Прошла и део ове године, „напросто нас је све демолирала и можда чак и више психички, него на основни, медицински начин. Били смо сведоци и мука и смрти“, рекао је Муњин. Протекло време било је веома тешко за позоришну уметност и у Србији, региону, Европи и целом свету. Последице ће тек бити сагледаване.
-У оваквој ситуацији, изаћи са важном и за град Ужице најважнијом позоришном делатношћу као што је фестивал, јесте ствар подвига и велике среће – рекао је Муњин истакавши да је због тога овогодишњи фестивал само „чување фестивалске ватре“.
Др Јелена Раковић Радивојевић, градоначелница Ужица и председница Савета фестивала, овом приликом је, између осталог рекла, да ће ове године, под условом да пандемија буде под контролом, бити одржан осим овог јубиларног, и редовни фестивал у његовом устаљеном термину у новембру. Средства за то, у истом износу као и за јубиларни од 3,5 милиона динара, планирана су у градском буџету. Она је пожелела добродошлицу свим учесницима фестивала.
-Највише ми је жао што не можемо да отворимо салу за публику потпуно, а управо смо овај јубиларни фестивал померили, надајући се да ће моћи више људи да га види. Међутим, на жалост, мање од четвртине сале ће моћи да се користи да биле испоштоване све мере које предвиђа закон и Уредба Владе Републике Србије. Опет, сигуран сам да ће оно што ће се видети са сцене бити довољан разлог да изазове интересовање не само у Ужицу, већ и у целој земљи. Ово је први позоришни фестивал који ће бити одржан после свих великих проблема које нам је донела пандемија. Нарочито ми је драго што је Југусловенско драмско позориште, упркос свему, успело да постави представу „Путујуће позориште Шопаловић“ нашег академика Љубомира Симовића – рекао је Зоран Стаматовић.
Немања Ранковић је, између осталог, подсетио да је Југословенски позоришни фестивал, а од 2007., ЈПФ-Без превода, основан 1996. године од стране Министарства Владе Републике Србије и тадашње Општине Ужице, а на иницијативу тадашњег директора ужичког Народног позоришта, редитеља Бранка Поповића. До сада је на фестивалима изведено 175 представа из Србије и целог региона. Први селектор фестивала био је познати позоришни критичар Дејан Пенчић Пољански, после њега Александар Милосављевић, Вељко Радовић, Владимир Копицл, Маша Стокић, а од проширења деловања фестивала, коселектори су Бојан Муњин и Зоран Стаматовић. Ранковић је навео да су за фестивал до сада били везани бројни познати уметници и позоришни ствараоци, Мира Ступица, Милутин Чолић, Авдо Мујчиновић, Огњенка Милићевић, Ђурђија Цветић, Петар Марјановић, Бора Драшковић, Дејан Мијач.
Ранковић је, такође, подсетио, да је ужичко Народно позориште, као реализатор и домаћин фестивала, током свих протеклих година својим ресурсима којима је располагало, успело да одговори свим изазовима и захтевима које је фестивал поставио и захвалио се на досадашњој сарадњи и подршци свим пријатељима фестивала, пре свега, ужичкој публици и медијима.
ИЗВЕШТАЈ СЕЛЕКТОРА БОЈАНА МУЊИНА
Још смо живи и још смо ту
Овогодишњи Југославенски позоришни фестивал „Без превода“ у Ужицу посвећен је времену када нам је тешко. То је време невоље када, осим голог преживљавања у трпљењу и страху, морамо да преиспитамо наше одлуке, наше односе са собом и другима, наша уверења. То је време опасности и смрти када морамо да будемо храбри, или ћемо нестати. Овај фестивал одувек је живио са људима, временом и његовим мукама и данас се сам налази у великом искушењу, какво сви заједно осећамо. Ако бисмо покушали да замислимо људску хисторију без позоришта, онда бисмо видели бескрајну пустињу људског битисања, лишену могућности да се кроз уметност запитамо о разлозима и смислу нашег мукотрпног пробијања кроз живот. Због тог великог и важног налога одлучили смо да овог јуна у невеселим условима одржимо наш фестивал; то смо још од прошле јесени дужни честитој публици, без обзира на све тешкоће и ограничења у којима се налазимо. Пет наслова које нудимо ужичкој публици и гостима фестивала („Читач“, „О медвједима и људима“, „Путујуће позориште Шопаловић“, „Радничка хроника“ и „Употреба човека“) већ су вишеструко хваљене и награђиване и верујемо да ће оне оправдати поверење публике. Оно што је важно, ове представе; естетски, етички и тематски, без обзира да ли се у њима ради о рату, издаји, радничким правима или љубави, све нас стављају пред исто питање: шта ћемо урадити онда када је тешко? Јер, ово је време депресије, али и време које нас преиспитује да ли смо или нисмо спремни за подвиг. У свом јубиларном двадесет петом издању, ужички фестивал требао је да буде свечан и слављенички. У међувремену свет се окренуо на главу и зато, уместо славља, наш фестивал жели да одговори овом несрећном времену: још смо живи и још смо ту.
Učitavanje komentara...