У оквиру манифестације “Витешки час” Српско витешко друштво “Стари град – Ужице” на платоу испред Народног позоришта представило свој рад. Приређена је изложба реплика средњовековне опреме и наоружања, емитована српска средњовековна и духовна музика и одржана радионица осликавања штитова.
Српско витешко друштво “Стари град – Ужице” постоји две године и његови чланови поздрављају обнову ужичког Старог града, јер су ретки градови који у свом окружењу имају једну такву тврдјаву, али сматрају да се мора обновити и витешки дух и афирмисати вредности које он подразумева.
-Витешки дух се мора обновити кроз сећање на нашу прошлост и то је неопходно. Витешки дух значи да се ствари у животу могу остварити поштеним и легитимним средствима, да се мора заштити нејач и користити само оно што је дозвољено и да се своја срећа не може градити на туђој несрећи већ развијати дух ширине и разумевања какав су некада имали српски витезови. Код младих морамо неговати витешки дух јер се кроз њега стиче осећај солидарност и заједнице – наводи један од чланова друштва Драган Крсмановић.
Предавању о српским витезовима поред заинтересованих градјана присуствовали су и ученици прве и треће године Ужичке гимназије, а двојица од њих Петар и Немања први пут обукли су и оклопе средњовеквовних витезова. Приказана је реплика визира из 14. века који су носили витезови Светог Кнеза Лазара, панцир са металним плочицама који није могао да се пресече мачем или секиром, али је био ризичан за стреле, затим заштитна туника и двосекли мач који је тада био познат као “српски мач”. Витезови су имали заштитне оклопе за руке, тзв.спојнице, штитнике за цеванице и лактове и заштнитне рукавице – гантле.
Сваки оклоп тежио је од 8 до 20 и више килограма, а витезови су често изискивали помоћ како би узјахали коња. На средњовековним српским оклопима очигледан је утицај Византије, али су они набављани и из Венеције, или израђивани и ковани у домаћим радионицама. Изглед оклопа српских средњовековних витезова који су припадали Реду змаја, попут деспота Стефана Лазаревића могу се видети на бројним фрескама у нашим манастирима.
Један од оклопника кога су Ужичани данас могли да виде био је и Петар Николић, ученик и члан друштва који каже да је историја сама по себи интересантна као и само витештво као чин.
-Потребно је гајити витешки дух који се данас изгубио. Поштење се данас изгубило и доста је различито понашање и младих и старијих и треба подсетити људе какви смо некада били и шта је витешки дух – каже Петар.
Средњошколац Немања Станић каже да је занимљиво упознавање са сваким делом витешке опреме, и да је витезовима сигурно било тешко да носе оклопе и да је захваљујући друштву имао својеврстан час историје.
Српско витешко друштво “Стари град” позива Ужичане посебно младе да им се придруже, и додају да у свом саставу поред историчара, имају и арехеологе и занатлије са својим рукотворинама.
Učitavanje komentara...