- Површине које смо обрадили и број газдинстава које смо обишли иду у прилог тврдњи да је концепт добро осмишљен и користан. Узорано је и обрађено око 50 хектара површине, засејано преко 30 хектара кукуруза, изђубрено је неколико хиљада кубика течног и чврстог стајњака...Бројке су такве да задовољавају и нас као организаторе и извођаче радова, а сигуран сам и људе који су ову услугу користили на терену – каже за “Вести” Марко Марић и истиче да је то тек почетак рада машинског парка Еко аграра.
Колико износи буџет за постицај пољопривреди општине Чајетина и колико је то више новца за развој пољопривреде у односу на прошлу годину? Буџет за директне подстицаје ове године је 47 милиона динара што је за локалну самоуправу са око 16.000 људи и 2000 активних газдинстава јако значајна сума. У односу на прошлу годину то је повећање од 20 посто. Тенденција и политика локалне самоуправе и Еко аграра су више него јасне. Имамо сјајну позицију коју мало који крај има, а то је развијен туризам на Златибору који је својим капацитетима озбиљно тржиште за све што може да произведе наше село.. Наше је да унапређујемо пољопривредну производњу и водимо произвођаче до финалног производа.
Каква је реализација аграрног буџета и колико позива пољопривредницима упућујете годишње? Локални програм мера је одобрен од надлежног Министарства и сваке године га успешно реализујемо. У 2022. години су планирана три јавна позива,први је завршен, други је у току, од 1.маја до 10. јуна, а трећи планирамо на јесен. Наш програм је конципиран у седам тачака и свака од тих позиција чини да све инвестиције буду подржане, а у складу са потребама наших произвођача.
Новина од прошле године је веће интересовање за подстицаје у органској пољопривреди. Како се одвија овај процес? Прошле године смо иницирали, а ове реализујемо подстицај за органску производњу. Тренутно је 120 хектара земље у конверзији и имамо 7-8 произвођача млека који су ушли у органску производњу и предају га млекари „Наша Златка“. Пар повртара и ратара са пластеницима и органским кромпиром и хељдом и малином су у органској производњи. Сертификацију до добијања лиценце субвенционишемо сто посто. Драго нам је да су пољопривредници препознали значај органске производње, јер уситњена газдинства и брдско-планинска позиција Златибора су специфичности које нас опредељују на процес конверзије и прелазак са конвенционалног на органски начин рада за шта сматрамо да је сигуран пут ка профиту. У органској пољопривреди база нам је млечно говедарство које је заступљено у Јабланици, Стублу и Доброселици. Ратарством,повртарством и воћарством се баве људи на нижим надморским висинама општине Чајетина.
Све што радите обједињено је кроз пројекат од кога много очекујете, а то је Агробизнис центар у Кривој Реци који ће много тога ставити под један кров... Поред млекаре „Наша Златка“ коју проширујемо, јер на јесен почињемо да радимо млекару већих капацитета са 25.000 литара, намера нам је да правимо и сушару за сурутку, сушару за лековито биље, воће и поврће. Припремамо терен за израду хале за Агротехнички центар и управну зграду. Суштина идеје Агробизнис центра јесте да у једном моменту општина Чајетина као локална самоуправа преко Еко аграра изгради инфраструктуру и успостави такав систем да произвођачи постану акционари и продавци готових производа. Једноставно да осетимо праве бенефите свега што радимо! Најприближнији опис овог центра је “модерна задруга” са много више обавеза и одговорности, него што је то било кроз историју нашег села. Цео Агробизнис центар је велика идеја,озбиљан план и дугорочна инвестиција општине Чајетина.
Формирали сте Агротехнички центар са пољопривредном механизацијом, као огранак Еко аграра како он функционише? Агротехнички центар, односно машински парк формиран је у циљу да се пољопривредним произвођачима омогући професионална правовремена услуга у циљу култивисања земљишта и повећања приноса. Располажемо са пет трактора и свом прикључном механизацијом са којом можемо да обавимо било коју пољопривредну делатност коју траже наши произвођачи. Тренутно имамо шест запослених механизатора и надамо се да ћемо до краја године појачати људство и набавити још опреме. У пракси то значи да било коме да је потребна нека операција у пољопривреди почев од орања до сетве и прскања у земљорадњи и производњи хране за стоку може да нам се обрати. Пољопривредник телефонским позивом закаже термин у Еко аграру и договоримо се о времену реализације радова и то по врло приступачној цени У односу на економске цене, цене ових радова су субвенционисане 30-40 посто Наплаћујемо толико да бисмо били одрживи, не зарађујемо на нашим произвођачима. Површине које смо обрадили и број газдинстава које смо обишли иду у прилог тврдњи да је концепт добро осмишљен и користан. Узорано је и обрађено око 50 хектара површине, засејано преко 30 хектара кукуруза, изђубрено је неколико хиљада кубика течног и чврстог стајњака...Бројке су такве да задовољавају и нас као организаторе и извођаче радова, а сигуран сам и људе који су ову услугу користили на терену. Истичем да је ово само почетак. У Агротехничком центру и као што сада делујемо локално планирамо да у будућности ширимо делокруг. У зимском периоду године механизација ће бити ангажована на чишћењу снега што смо и радили у претходној сезони.
Млекара „Наша Златка“ је понос Еко аграра и целог Златибора, каква је прођа њених производа, шта предвиђа проширење и концепт развоја? Златибор је наш највећи потрошач, његови хотели и ресторани и понекад је већи проблем што нема довољно сировине него сам пласман.Актуелни су радови на повећању капацитета на 2000 литара млека дневно што је у односу на тренутну прераду више за 30 одсто. Зашто две хиљаде литара? Зато што смо кренули са органским млеком и циљ је да „Нашу Златку“ претворимо у органску млекару уз обавезу да производ задржи традиционални квалитет. С друге стране поред „Наше Златке” планирамо да градимо конвенционалну млекару капацитета 25000 литара.
„Добро са Златибора”жиг квалитета је стартовао на време, каква су искуства? Жиг је успостављен на задовољство како Еко аграра тако и корисника који су стекли право на њега у времену које следи очекујемо и материјални бенефит . Верујемо да ће жиг „Добро са Златибора“ у будућности много значити, јер потрошачи већ желе да плате производ само уколико има гаранцију квалитета.
Колико вам је реч науке као Златиборском еко аграру до сада значила у развоју? Све што радимо има озбиљну научну подршку. Еко аграр је обезбедио стручњаке, инжењере пољопривреде и механизаторе који стоје на располагању произвођачима општине Чајетина.. Имамо озбиљну сарадњу са факултетима и институтима, Академијом инжењерских наука Србије. Желимо не само да олакшамо производњу пољопривредницима, већ и да их едукујемо и да утичемо да произведу што веће количине кабасте хране, а што бољег квалитета и тако поправе своју позицију.
Да ли је ово први случај у Србији да је локална самоуправа омогућила коришћење механизације за пољопривредне радове својим сељацима? Усудио бих се да кажем - први успео случај. Власничка структура, начин организовања и рационално планирање чине наш машински прстен функционалним. Разлози због којих нас људи ангажују су различити, застарела пољопривредна опрема, старосна структура или просто да би имали више времена за друге радове које могу сами да обаве и наравно цена која је апсолутно прихватљива. Механизацијом коју смо набавили покрили смо све оно што се на Златибору као брдско-планинском крају може урадити, пет трактора и сву пратећу механизацију, плугове, ротационе дрљаче, тањираче, сетвоспремаче, сејалице, прскалице,балирке, уређаје за вакумирање, тарупе за чишћење међа и крчење...До јесени ће се улагања у Агротехнички центар проширити, јер правимо халу, односно гаражу од 600 квадрата у Кривој Реци у којој ће механизација бити стационирана. У склопу објекта биће и управна зграда.Урађени су откопи и у јуну предстоји тендер за извођача радова.
Једноставно
Пољопривредник телефонским позивом закаже термин у Еко аграру и договоримо се о времену реализације радова и то по врло приступачној цени. У односу на економске цене, цене ових радова су субвенционисане 30-40 посто. Наплаћујемо толико да бисмо били одрживи, не зарађујемо на нашим произвођачима.
Органска производња
Тренутно је 120 хектара земље у конверзији и имамо 7-8 произвођача млека који су ушли у органску производњу и предају га млекари „Наша Златка“. Пар повртара и ратара са пластеницима и органским кромпиром и хељдом и малином су у органској производњи. Сертификацију до добијања лиценце субвенционишемо сто посто У органској пољопривреди база нам је млечно говедарство које је заступљено у Јабланици, Стублу и Доброселици.
Жанка Ерић
Učitavanje komentara...