Пише:Славица Стефановић, директор Народног музеја Ужице, музејски саветник
Почетак рада и штампања дневних новина Вести чији су текстови пружали информације о догађајима на фронту и подизали морал бораца и грађана везује се за слободну територију Ужичке републике 1941. са центром у Ужицу.
Први број Вести изашао је у среду 1. октобра 1941. године, као орган штаба Ужичког народноослободилачког партизанског одреда Димитрије Туцовић.
До 18. окробра изашло је 15 редовних бројева и једно ванредно издање, штампано ћирилицом, на укупно 62 стране и са 172 прогласа, саопштења, наредби, информација и других форми новинског извештавања са домаћег и других ратних фронтова. За разлику од редовних бројева који су излазили на четири стране, ванредно издање Вести, од суботе 18. октобра 1941. године више је било летак на две стране у коме је искључиво писано о успесима и победама партизанских јединица и поразу Немаца.
Вести су штампане у партизанској штампарији коју су сачињавале штампарије Љубомира Романовића и Здравка Милошевића које су у слободном Ужицу радиле за потребе бораца и нове власти. Главни и одговорни уредник био је др Душан Недељковић, професор Филозофског факултета у Скопљу који је донео прве рукописе и заглавље листа Вести , скицирано оловком. Велику улогу у раду штампарије која је радила под врло тешким условима, због недостатка машина, хартије и другог штампарског материјала имао је и Миодраг Аврамовић Жико који је радио на припреми рукописа за штампу.
Вести су престале да излазе закључно са бројем 15, од 18. октобра 1941. године, а почела је да излази Борба, орган Комунистичке партије Југославије, од 19. октобра до 27. новембра 1941. године (укупно 19 бројева).
Падом Ужичке републике престале су да се штампају новине и излазе друге публикације. Тек после коначног ослобођења Ужица Вести почињу поново да излазе од 10. октобра 1944. под уредништвом Миодрага Аврамовића Жике. Непуну годину дана излазе два пута недељно, да би од 12. маја 1945. прерасле у лист са већим бројем страна. Вести излазе до 23. априла 1949. године.
Од 1. маја 1949. године, уместо Вести излази Победа, лист Народног фронта ужичке области, који уређује иста редакција, а главни и одговорни уредник био је Божидар Богдановић. Од 14. фебруара 1952., када су укунуте области, уместо Победе поново излазе Вести и то као недељни лист за политичка и друштвена питања среза Титово Ужице. Приватне штампарије Романовића и Милошевића су 1948. године национализоване, а њихови власници прешли су на рад у штампарију Вести , која је 1953. променила назив у Штампарско предузеће Димитрије Туцовић.
Наредних деценија као једини седмични лист Златиборског округа Вести представљају значајно сведочанство о политичким, привредним, просветним, здравственим, културним и спортским догађајима који прати и бележи изградњу фабрика, пруга, путева и спортских објеката, омладинске радне акције, распад земље, извештава са ратиштва и обрађује друге занимљиве теме.
До деведесетих година прошлог века Вести су биле једна од најјачих медијских кућа у Западној Србији, са савременом штампаријом и тиражом од око 20.000 примерака недељно, издавачком и штампарском делатношћу и радио станицом која је почела рад 1971. године као једна од најстаријих радио станица у Србији.
До новембра 1979. године, Редакција Вести била је смештена у левом крилу зграде данашње Народне библиотеке у Ужицу (у завичајном и научном одељењу), да би се касније преселила на спрат где је остала све до 1986. године. Радови на доградњи Друштвеног дома, започети су 1983. године, а завршени 1986. године када су се у њега уселили: Народна библиотека, Општински комитет Савеза комуниста и Редакција Вести која се ту налазила пуних тридесет две године.
У протеклих осам деценија у Вестима су као сарадници и новинари, између осталих, писали и Љубомир Симовић, Радован Поповић, Светислав Басара, Милован Витезовић, Љубовоје Ршумовић, Миленко Мисаиловић и друга значајна имена савремене српске књижевности. У једном тренутку, у периоду транзиције, Вести су се суочиоле и са принудном управом у трајању од две године, када су се раздвојиле штампарија Рујно и Редакција Вести. Транзиција је утицала и на то да је Јавно предузеће Вести у чијем саставу су биле недељне новине и Радио Ужице, јуна месеца 2007. године, продато на аукцији Агенције за приватизацију у Београду и пуних једанаест година пословало у оквиру ИМД Вести АД. Вести су 2018. године промениле власника и иселиле се у закупљени пословни простор, у згради Конинга, на четвртом спрату.
Последње три године функционишу као Вести и радио, друштво са ограниченом одговорношћу. Наставиле су и даље да излазе петком, у форми илустрованог недељника настављајући тенденцију раста тиража, уз евидентне напоре власника и запослених да поврате славу и сјај листа који ове године слави осму деценију постојања и излажења, у време када су многе медијске куће у Србији угашене, супротстављајући се упаду великих информативних и медијских магната из земље и околине.
Последњих деценија прошлог века Редакција Вести бројала је преко 52 радника, од тога укупно 20 новинара. Из године у годину, број радника се смањивао и од седам, колико их је било пре десет година, данас овај посао обавља пет новинара, заљубљеника у своју професију. У циљу што објективнијег информисања грађана Ужица и шире, 2015. године покренут је и портал Инфоера, као трећи медиј у оквиру исте новинске куће.
За опрему текста коришћени колажни садржаји из каталога изложбе поводом 70. годишњице листа “Вести” аутора Славице Стефановић која је одржана у Народном музеју
Пројекат “У служби грађана – 80 година "Вести", 50 година Радио Ужица” суфинансира Град Ужице.
Ставови изнети у подржаном пројекту не нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Učitavanje komentara...