- Знам само да морам да сликам, не да волим, него морам. То је стравична жеља, унутарња потреба. Немам проблем да се вратим било ком мотиву, то некако иде из мене, тече. У питању је, како су историчари уметности објаснили, велика творачка енергија. Па куд ћете лепше?, каже Миљана Драшковић
У целокупном простору Градске галерије Ужице (спрат и приземље) 27. априла отворена је ретроспективна изложба ужичке академске сликарке Миљане Драшковић (1959) под називом „Искодишта и полазишта ликовне мисли“ поводом три и по деценије успешног рада. Изложбу чиниоко 70 радова из девет циклуса.Љубитељи ликовне уметности изложбу могу погледати три седмице.

Изложени су радови из Миљаниног опуса који је део њеног унутарњег бића, „посебног лиризма“, али и оног у којем је доминантнија епска компонента и који је, како сама уменица истиче, без патетике, ода свом народу.Они представљају пресек циклуса, поједини су настали на почетку уметничког рада, али и у овој години, као што је пејзаж којем се уметница увек радо враћа или радови циклуса сакралне архитектуре који ради последњих тридесет година, најновији је Коло(2022 – 2023), а заступљени су ициклусиПредео (1985-2023), Огњиште (1987-2020), Бели албум (1991 – 2023), Праг (2017 – 2019), Петрова ццрка, надгробници у ентеријеру (2019 – 2020), Из породичног албума (2018 – 2020), О преслици и ћилиму (2019 – 2023) и Азбука (2020).
- Поједини циклуси су развучени у времену, међутим, изложени портрети из Породичног албуманастали су за три месеца, нека енергија их је нагрувала, преци су ме звали. Овде је само четири, пет слика, а урадила сам их десетак, истиче Миљана.

Први пут, званично, Миљана Драшковић излагала је на групној изложби ужичких уметника у Народном музеју Ужице пре 35 година.
- Нисам ни сањала да ћу стићи довде, јер је за мене сликарство природан процес, исто као када једем, ходам, шетам. Тај свој таленат нисам доживљавала као нешто посебно, нисам се тиме хвалила. Сада са ове тачке смем да кажем, да тек могу да направим најбоље слике, али почетак је био потпуно другачији, каже Миљана Драшковић и истиче:
- Знам само да морам да сликам, не да волим, него морам. То је стравична жеља, унутарња потреба. Немам проблем да се вратим било ком мотиву, то некако иде из мене, тече. У питању је, како су историчари уметности објаснили, велика творачка енергија. Па куд ћете лепше?

Поздрављајући бројну публику, Миљана Драшковић, овом приликом, захвалила се својим прецима који су богати сензибилитет и креативно знање које није било исказано оставили у наследство својим потомцима, међу којима она није једини уметник. Захвалила је свим савременицима који су подршком, љубављу и охрабрењем утицали да истраје на свом путу, као и онима који су били према њој не само критичнии већ понекад и злонамерни, али и из таквог односа рађа се стваралачка енергија, сматра уметница која је обећала још 35 година стварања, нових циклуса, озбиљних и добрих слика што би било крунисано, опет, јубиларним сусретом са публиком попут овог.
У име Градске галерије,Мирослав Верговић подсетио је на значајне детаље из биографије Миљане Драшковић, која је према његовим речима, један од ретких самосталних ликовних уметника. Душан Станић, некадашњи спикер Радио Ужица, прочитао је обраћање Весне Тодоровић, историчарке уметности из Београда која није могла да присуствује отварању изложбе.

- Поигравајући се елементима своје очите цртачке вештине која је темељ њених ликовних саопштавања, природно и адекватно допуњавајући говорљиве, распричане композиционе структуре и стилизована обличја колоритом, час нежним и транспарентним акварелског порекла, час бљештаво јаким при употреби уља или акрила, а повремено и сасвим изостављајући боју, како би белине унутар цртежа веома речито преузеле снагу исказа наглашавајући важност значења мотива – уметница је изградила сасвим јединствени приступ унутар своје ликовности и њеног поетског израза. Склона изразито динамизираној поставци мотивских елемената и њиховој сложеној грађи, обликовала је и одгајила сасвим посебан вид лиризма, њеном темпераменту својствену, аутентичну ноту, обојену извесном жустрином и рескошћу, покадкад и горкастим хумором – у целости опорим склопом, који спаја супротности и који као да жели и настоји да сакрије дубоку рањивост једне душе, која веома јасно види, непогрешиво сагледава опорост, штавише и суровост поретка унутар људског постојања у читавом свом вишемиленијском трајању, написала је у каталогу који прати изложбу, Весна Тодоровић која је помогла уметници у одабиру слика за ретроспективу.
Миљана Драшковић је излагала широм Србије и у иностранству, у свом родном граду у многим просторима, пре свега у Народном музеју, а у Градској галерији ово јој је друга, а свеукупно, 46 самостална изложба. Током каријере, уметница је учествовала и на бројним групним изложбама, ликовним колонијама, награђивана је за свој рад. Факултет је завршила на Београдском универзитету, члан је УЛУС-а и УЛУПУДС – а.


Učitavanje komentara...