- Златиборски округ је добро прошао у борби против Ковид-а 19, предузели смо на време све неопходне мере и брзом и добром организацијом успели смо да сачувамо људске животе, како свих здравствених радника, тако и наших грађана.
Уложили смо огромну енергију да нашим суграђанима објаснимо да је борба са овим вирусом заједнички труд и грађана и здравствених радника, односно струке, да је било најтеже наћи склад између неизвесности и истине да је вирус наша стварност и да се то дешава управо нама-истиче др Јелена Раковић Радивојевић, директорка Опште болнице Ужице
-Општа болница Ужице постепено се враћа у нормалне токове и режим рада. Ковид одељења која су била намењена за пријем суспектних пацијената се враћају у редован програм рада. За сада смо психијатрију и кожно одељење очистили и дезинфиковали у циљу пружања њихове примарне делатности. И даље сви суспектни пацијенти на Ковид 19, којих је све мање, прегледају се у амбуланти инфективног одељења и ту се хоспитализују до чекања резултата ПСР тестова, након чега, уколико су позитивни, транспортују се у неки од терцијалних здравствених установа у Београд. Информатички здравствени систем (ИЗИС) функционише што значи да је кренуло заказивање термина за амбулантне прегледе. Уредба о пријему само хитних пацијената у болницу је укинута тако да све дијагностичке процедуре и оперативни захвати обављају као и пре настанка пандемије. Пријемно-ургентна служба је нормализовала свој уобичајени рад тако да се болница полако враћа у нормалне токове уз придржавање и даље свих мера у превенцији ширења коронавируса- наводи за “Вести” др Јелена Раковић Радивојевић, директорка ужичке болнице
Изазов у борби против коронавируса је био велики самим тим што нисмо имали сазнања о каквој болести је реч, боље речено, наша спознаја овог вируса је била врло оскудна. Знали смо да се ради о новом респираторном вирусу који се преноси капљичним путем и да је вирулентност изузетно велика. Оно што је била бојазан свих здравствених радника је та којом ће се брзином ширити и колики ће број пацијената оболети и да ли ћемо успети да спроведемо све мере заштите на адекватан и најсврсисходнији начин. Изазов је био и тај на који ће начин и како ће здравствени радници реаговати на тај притисак. Истовремено, изазов је био и како ће се грађани понашати у новонасталој ситуацији, односно да ли ће препоруке струке схватити довољно озбиљно. С правом могу рећи да је ужичко здравство положило испит из организације и функционисања у ванредним условима.
Шта је било најтеже?
У борби против коронавируса најтеже је било пребродити неизвесност како ће наредни дан протећи, колико ћемо имати заражених суграђана. Истовремено, имали смо велику одговорност према нашим породицама да им не пренесемо инфекцију јер смо свакодневно били у контакту са суспектним пацијентима на Ковид 19. Није лако у таквим околностима истрајати и показати одлучност, храброст и солидарност. Међутим, сви здравствени радници су положили испит хуманости и професионалности борећи се са овим невидљивим непријатељем. Мени је лично било најтеже када су моје колеге инфектолози, анестезиолози, нефролози и анестетичари одлазили као испомоћ у друге ковид болнице пут Београда, Шапца и Ћуприје јер сам страховала за њихово здравље. Истичем да смо уложили огромну енергију да нашим суграђанима објаснимо да је борба са овим вирусом заједнички труд и грађана и здравствених радника односно струке, да је било најтеже наћи склад између неизвесности и истине да је вирус наша стварност и да се то дешава управо нама.
Са којим сте се проблемима суочавали?
Морам да истакнем да је опште мишљење струке да је Златиборски округ добро прошао у борби против Ковид-а 19, да смо предузели на време све неопходне мере и да смо брзом и добром организацијом успели да сачувамо људске животе, како свих здравствених радника, тако и наших грађана. О томе говоре и следећи подаци: на подручју Златиборског округа од почетка епидемије до 3.јуна број потврђених случајева позитивних на нови коронавирус је 174, број опорављених је 148 особа, на жалост, број умрлих је 12 особа, од тога у самом Ужицу број потврђених позитивних случајева на Ковид 19 је 51, број опорављених је 44 а преминуо је 1(један) пацијент. Ипак, на самом почетку било је мањих проблема јер затечена количина заштитне опреме и дезинфекционих средстава на почетку епидемије није у потпуности могла да одговори потребама болнице, али брзом реакцијом Владе Републике Србије и хуманих људи дошло је нормализације у снабдевању потребних количина неопходне опреме.
На ово питање сам већ делимично одговорила у претходном излагању, али није на одмет поновити да је Златиборски округ по нама одлично прошао у овој епидемији и да је то чињеница којом се сви поносимо. Истичем да никоме од нас није тешко пало ни одрицање ни сав уложен труд и рад кад знамо да смо успели да у великој мери сачувамо људске животе. Врло ефикасно смо одговорили на епидемијске размере ове болести и врло добро се снашли у датим околностима.
Шта бисте истакли и на шта сте посебно поносни?
Имали смо срећу да смо на почетку пандемије имали мање залихе личне заштитне опреме која нам је остала од претходне епидемије грипа. У том тренутку те количине опреме нису биле сасвим довољне, али несебични људи великог срца су се убрзо организовали и укључили у израду и набавку неопходне заштитне опреме. Истовремено, Министарство здравља и РФЗО су испоручивали маске, рукавице, визире, каљаче, заштитне наочаре. Имали смо сасвим довољно опреме да заштитимо све здравствене раднике и остало немедицинско особље и на тај начин спречимо пренос инфекције како на саме здравствене раднике, тако и са здравствених радника на пацијенте. Оно што је најважније и што посебно желим са поносом да истакнем је чињеница да вирус није ушао у болницу и нисмо имали заражених здравствених радника у ужичкој болници.
Колико су донације олакшале поједине сегменте рада и шта је у том периоду било најзначајније?
Донација није само краткорочна акција већ нека врста иницијативе за својеврсну мобилизацију свих друштвено одговорних фирми и појединаца, да се сви заједно укључе у борбу против опасности која нам је претила целокупном друштву. Свакако да су донације представљале изузетан и неопходан шраф у целокупном систему одбране грађана од ове инфекције и да је допринос самих донатора и доброчинитеља немерљив. Оне су нам олакшале рад и функционисање ужичког здравственог система. Најзначајније је то да су безмало сви препознали моменат када је требало да покажемо хуманост, солидарност и емпатију за друге.
У разговору са лекарима и анестетичарима који су помагали колегама у болницама у Београду и Шапцу њихова искуства и борба за животе пацијената су упозоравајућа јер још није готово са епидемијом. Које су ваше препоруке за будући период и шта је по вашој оцени показала ова епидемија коронавируса?
Наравно да је вирус још увек присутан и да ова епидемија није завршена. Напомињем, могуће је да ће вирус бити са нама дуго и да морамо да научимо живимо са њим и да научимо да мислимо да је он ту. Сада је период године када није сезона капљичних инфекција и инфекција сличних грипу па је мања вероватноћа преноса овог вируса. Суштина је да је сада итекако ослабила његова активност у популацији. Препорука је поштовати све мере које су још увек на снази, одржавати социјалну дистанцу, користити маску и рукавице у затвореном простору, чишћење и дезинфекција простора и наравно често и адекватно прање руку. Ова епидемија коронавируса која је задесила и парализовала читаву планету нас је негде зауставила и натерала многе да одустану од јурњаве и трке за послом, каријером, профитом и уједно нас подсетила да ипак људски живот заузима централно место, а не неке материјалне вредности. У овој пандемији смо сви били једнаки. Надам се да ове поуке нећемо брзо заборавити и да ће утицати да у будућности будемо бољи и разумнији.
Да, јесам носилац листе Српске напредне странке са коалиционим партнерима и сматрам да је то велика част и привилегија која ми је указана а самим тим и велика одговорност. Могућност да постанем прва жена градоначелник у историји Ужица намеће и огромне обавезе које се том приликом преузимају. Људи који су ме предложили и пријатељи који су ме подржали верују у мене и пружају ми безрезервну подршку. То је било пресудно да уђем у изборну трку свесна бремена које позиција доноси али и свесна прилике коју истовремено пружа. Прилику да својим радом, ангажовањем и визијом оставим дубок траг у стазама нашег Ужица.
Шта бисте поручили Ужичанима?
Нашим Ужичанима поручујем да је ово био један веома тежак, изазован период за све нас и још се није завршио, али на површину су ипак испливале праве вредности и оно што нас је одржало и учинило јачим и бољим јесте заједништво, солидарност и хуманост. Нека тако и остане.
Učitavanje komentara...