Предавање о Борисаву-Малиши Атанацковићу (1860–1919), визионару индустријског развоја Ужица и ужичког краја одржали су др Илија Мисаиловић и Раде Љубојевић, власник „Сирогојно цомпанy“ у читалишту Народне библиотеке. Ово представљање знамените личности је „Из културне ризнице града” у оквиру програма „Ужице-престоница културе Србије 2024“ које су организовали Народна библиотека Ужице и ПКС-Регионална привредна комора Златиборског управног округа.
- Ужице оваквог визионара није поново добило, зато што је Малиша Атанацковић крајем 19. и почетком 20.века, Ужице од паланке претворио у варош. Био је визионар са таквим поривом за градитељством и кад је почео да зида и да прави, иако није учио политичку економију, добро је схватио да производне снаге одређују друштвену надградњу. Сву снагу је уложио да подигне хидроцентралу, ткачку радионицу, стругаре, фабрике цигле и црепа - рекао је за Инфоеру др Илија Мисаиловић.
Он додаје да је Малиша с друге стране имао и критике, јер људи изгледа не воле ствараоце. Он је уводио и правила да струка буде испред политике, а са политичким противницима није водио борбу кад је требало нешто да се ради у Ужицу већ је са њима сарађивао.
- Био је богата стваралачка личност која је имала једну ману, припадао је капиталистичком систему и о њему се мало зна - рекао је Мисаиловић који је и приређивач Дневника Борисава – Малише Атанацковића у издању Историјског архива Ужице.
Дневник који је Малиша писао од 1915-1919. године пружа нам обиље најразноврснијих информација, али од почетка до краја провлаче се две основне нити, од којих једна говори о нашем менталитету, а друга сведочи о његовој посвећености проблемима привреде, индустрије, трговине, проблемима развоја и будућности земље.
Из угла привредника Раде Љубојевић, власник “Сирогојно цомпанy” упоредио је време у коме је Малиша стварао и практично развијао Ужице.
- Време у коме није било ни телефона, струје, логистике, превоза ни било чега и ово данашње време у коме су технологије на врхунцу и практично владају свима нама. Замислите онда какво је стварање у том времену било, али то га није спречило је да направи хидроелектрану. Сама помисао да у том времену правите један искорак у односу на свет, изазива дивљење - истакао је Љубојевич.
Он је нагласио да се визионари се не рађају сваки дан, да се ретко се рађају и зато их треба ценити. Ми нисмо посветили довољно пажње тим људима који су ствараили у то време.
- Ми у Комори смо увели награду “Траг” која се додељује привредницима који су оставили траг у привреди. Предложио сам да направимо и постхумну награду коју Малиша Атанацковић ликом и делом апсолутно заслужује-закључио је Љубојевић.
Из биографије Малише Атанацковића издвајамо да је рођен је у Заглавку 1860. године, а умро у Ужицу 1919. године. Као дечака у Ужице су га довели очеви пријатељи и предали Јевту Петковићу да код њега, у кафани ужичких трговаца, научи кафеџијско умеће и „стекне основне појмове о варошком животу и трговачким пословима и односима“. Чаршија му је дала име, прекрстила Борисава у Малишу. Осамдесетих година, после једногодишњег боравка у Београду са кафеџијским искуством млади Малиша Атанацковић отвара своју кафану и ракиџиницу. Почетни капитал обезбедели су му ужички професори Добра Ружић, Настас Петровић и Љубомир Давидовић.
Са развијањем послова у Ужицу почиње да се истиче његова предузетничка способност, тако да постаје и визионар и реализатор индустријског развоја Ужица. Из његове пословне успешности развила се и политичка каријера у оквиру Народне радикалне странке.
Пуне 22 године био је народни посланик, председник општине и округа… Захваљујући предузетничким способностима настали су индустријски објекти у Ужицу, чији је био власник парни млин, хидроцентрала на Ђетињи, електрични млин на Ракијској пијаци… Био је председник Извозничког еснафа у Ужицу, председник Управног одбора трговачке банке у Ужицу (1908-1919), члан Трговачке коморе у Београду за округ ужички (1912-1919), члан неколико хуманитарних и просветних установа. У саставу делегације индустријалаца из Србије (1917) обишао је индустријске центре у Енглеској како би то што је видео применио у Србији и у Ужицу. Само неколико месеци касније преминуо је у 59.години живота.
Додајмо, да знаменитом Ужичанину Малиши Атанацковићу Град Ужице планира постављање спомен плоче на кућу.
Učitavanje komentara...