Планинари из Ужица обилазили током протеклих година и деценија многе врхове у окружењу. Недавно су, односно, од 18. до 20. септембра боравили у Бугарској, где су се попели на највиши врх Балкана, Мусалу, на планини Рили.
Све врхове у близини Ужица, али и оне у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Словенији освојили су ужички планинари. Заставу наше земље развили су и на врховима Европе, од Мон Блана, преко Елбруса до Гран Парадиса. Половином септембра, њих 25, освојило је и Мусалу, највиши врх Балкана.
Међу онима који су били у овој експедицији била је и новинарка ужичког дописништва РТС-а Наталија Видић. После шест година од када је кренула на прво планинарење, изазов је био Мусала, највиши врх Балкана и најпознатији планине Рила, на којој је иначе више од 100 врхова изнад 2000 метара.
Каже да једино жали због тога што раније није кренула на планинарење. То је једна од најприроднијих и најлепших активности која потпуно испуњава душу и тело. Додаје да планинарење даје прилику да вежбамо, да дишемо, да постанемо поново део природе.
- Зашто планинарим? Због те слободе коју вам даје планина, уживања у свежем ваздуху, миру, песми птица и шуме. Уживам у погледу са врхова, одмору на планинским ливадама, једењу дивљих купина, малина, откривању непознатих крајева. Најслађи су оброци на планини, па била то и паштета са хлебом...
Планина је храна за наша спољашња чула. То је упознавање себе, откривање аспеката личности за које и не знате да постоје у вама... С тим што у планину никада не треба ићи сам; и то ходање у друштву људи који као и ја воле природу је још једна лепота... Сви смо једнаки и једни другима помоћ у планини без обзира на образовање, старост, пол...а при том нико никога не оптерећује овоземаљским проблемима, од којих се и ослобађамо у планини.- објашњава Наталија.
Без било чије помоћи, али са огромном жељом да стигну до врха, чланови Планинарског друштва “Рујно” из Ужица, њих 23 и по један члан из ПК “Ера”и ПСД “Маљен”, упустили су се половином септембра у ову авантуру.
Дејан Томић, председник Планинарског удружења “Рујно” из Ужица, али и као лиценцирани планинарски водич, објашњава нам да име Мусала потиче од речи Мус Алах, што значи - ближе Алаху. Овај назив датира из времена турске владавине. Пре тога се звао Тангра, а од 1942. до 1962. Стаљинов врх.
-Први дан смо се пели на највиши врх планине Рила и највиши врх Балкана, Мусала (2925мнв). Висинска разлика од старта стазе, а то је од станице Јастребец која се налази на 2.369 метара надморске висине, је 700 метара. Уследило је једночасовно пешачење до планинарског дома Мусала на 2389м и Алњковог језера. Настављамо стазом поред Мусаленских језера и долазимо на део где се спајају летња и зимска стаза на врху Палеца (2603м). Одатле смо се упутили до заклона Ледено језеро (2721м), где правимо паузу. Уследио је завршни успон на Мусалу, који је трајао четири сата,- каже Дејан Томић.
Мотив им је увек исти, да стигну до врха, поручује Дејан. Објашњава да сва мука и одрицање вреди оног погледа са планине и радости на лицу планинара, чак и суза радосница, јер је многима ово највећи успех у досадашњем планинарењу.
Током два дана, која су провели на Рили, време их је послужило и имали су одличну видљивост, што је за планинаре и најважније, прича нам Наталија Видић, која је бег од стресног новинарског посла пронашла управо у планинарењу.
-Део пешачења до врха је лаган, а од планинарског дома Мусала је успон уз камениту стазу, али ваљда због узбуђења да сам надомак највишег врха Балкана, уз паузе које је водич правио, мени није био тежак. Била сам баш поносна на себе. Рилска језера су лепота за себе коју је тешко описати, зато и фотографишем како бих се делића тог раја у ком сам закратко била, присећала с времена на време. На врху осмех, поглед на лепоту на све стране, моћне Риле, језера која су заиста као горске очи, потпуно предавање осећањима која вас изнутра запљускују, - преноси нам своје утиске Наталија.
Јесен и зима нису периоди за овакве планинарске подухвате и авантуре, али се већ сада кују планови за пролеће. Дејан Томић најављује наставак планинарења по Црној Гори, Босни и Херцеговини, али и Триглав, Пирин као и највиши врх Турске, Арарат (5173мнв) у септембру следеће године. Почињу и припреме за Фрушкогорски маратхон. У питању је ултра екстремна стаза, у дужини од 134км, коју је Дејан прешао шест пута до сада. Читаву стазу од 134 км прешао је три пута, а остала три пута прешао је 90,108, и 32км.
ПРОЈЕКАТ „ВЕСТИ“ “ПОНОСНИ НА ЊИХ” СУФИНАНСИРА ГРАД УЖИЦЕ
СТАВОВИ ИЗНЕТИ У ПОДРЖАНОМ МЕДИЈСКОМ ПРОЈЕКТУ НУЖНО НЕ ИЗРАЖАВАЈУ СТАВОВЕ ОРГАНА КОЈИ ЈЕ ДОДЕЛИО СРЕДСТВА
Učitavanje komentara...