У Јокановића кући отворена је изложба поводом 75 година рада Народног музеја "Ужице у Дринској бановини (1929-1941)" која говори о културно-просветним и економским везама Ужица и Сарајева као центра Дринске бановине.
Аутори Изложбе коју Ужичани могу видети до 12. августа су Станојка Миливојевић, историчар, музејски саветник и Немања Обрадовић, историчар кустос Народног музеја у Ужицу.
Дринска бановина је била једна од девет бановина Краљевине Југославије која је заузимала централни и најповољнији положај са Сарајевом као административним, привредним и културним центром, настала је указом краља Александра 3. октобра 1929. године.
Близина границе са источном Босном и вековна упућеност становништва западне Србије са овим крајевима условила је тешње културне, образовне и привредне везе између Ужица и Сарајева, а њиховом успону нарочито трговине доприноси пруга уског колосека Београд - Сарајево и градња пруге Ужице-Вишеград 1925. године.
Директорка Народног музеја Славица Стефановић уз поздравне речи подсетила је на јубилеј Народног музеја и обележавање годишњице низом програма међу којима је и изложба "Накит кроз време" отворена пре пар дана у Музеју. Она је изразила очекивање да ће изложба "Ужице у Дринској бановини" која сведочи о блиским везама Ужица и Сарајева до краја године бити одржана у Сарајеву.
- Циљ изложбе је успостављање покиданих веза и прекограничне сарадње са институцијама културе из Босне и Херцеговине. Културна сарадња успоставља се после више деценија захваљујући истраживању које су наше колеге спровеле у Архиву БиХ, Музеју Сарајева, Историјском архиву Сарајева, Музеју књижевности и позоришне уметности БиХ - нагласила је Стефановић говорећи о пројекту које је подржало републичко Министарство културе.
Изложбу је отворио историчар, проф.др. Предраг Марковић који је рекао да су везе два града Ужица и Сарајева која и географски личе, покидане у несрећним деведесетим годинама и да је стварање бановина од стране краља Александра 1929. године представљао покушај брисања националних граница.
- Бановине су намерно направљене као административне јединице са мешовитим становништвом како би у будућности као привредне и саобраћајне целине превазишле националне границе. Дринска бановина је тако направљена да обухвати три вере у којима би солиданост становништва превазилазила национално. Разлика између бановина и република јесте што су републике националне државе док су бановине више личиле на модерну концепцију заједнице - додао је Марковић.
О идеји заједништва на изложби сведочи и соколска застава, симбол соколског покрета који је био југословенски покрет, јер је организација сокола била политичко-спортска организација која је имала за циљ развијање духа заједништва кроз спорт. Марковић је додао да је изложба у Јокановића кући вероватно прва на овим просторима која пружа важно сведочанства о времену заједништва или покушајима заједништва коме су задата два снажна ударца - Други светски рат и ратови деведесетих.
- Колико год неко мисли да су наша браћа наши непријатељи, ми смо наши и то је наше наслеђе - рекао је Марковић и поручио да је изложба у Ужицу веома важна за обнављање заједничког културног простора.
Градски већник за друштвене делатности Ратко Трмчић навео је да изложба "Ужице у Дринској бановини" доноси важне информације о везама Ужица и Сарајева и да посетиоци имају прилику да из различитих перспектива сагледају положај Ужица, једног од три окружна инспектората поред Тузле и Шапца у Бановинеи и добију одговоре на питања како се до Другог светског рата живело у граду на Дјетињи.
Свечаности отварања у Јокановића кући присуствовали су директорка Архива БиХ Данијела Мрда и заменици директора Шимун Новаковић и Милан Милинковић. Изложба је отворена до 12. августа.
Učitavanje komentara...