Актуелна ситуација у Украјини најважнија је вест у свим светским медијима. За само неколико дана потиснула је и пандемију коронавируса у други план. Многи дешавања у Украјини упоређују и са бомбардовањем Савезне Републике Југославије, 1999.године. Неко ко је доживео и то бомбардовање, али и актуелна дешавања у Украјини је Ужичанин Владимир Милосављевић.
Владимир од 2008.године живи и ради на релацији Србија Украјина. Тренутно је у Кијеву, главном граду ове земље, која је у жижи светске јавности. Овог јутра за Инфоеру испричао је како изгледа живот у последња више од 24 часа и како живе он и његова породица, супруга и две кћерке.
“Време проводим у стану и не трудим се да излазим напоље. На радију су јутрос јавили да није баш безбедно да излазимо. Ја сам јуче ишао до продавнице и до пијаце да купим намирнице. Овде је релативно мирно, јер живимо у делу града где су стамбени блокови, обданишта, школе. То је насељен део и није интересантан, јер нема војних и других сличних објеката. Ноћас су се чуле детонације, али Кијев је огроман град, па нисмо сигурни одакле допиру те детонације. У центру је вероватно другачије, опасније.”
У среду су деца ишла најнормалније у школу, каже Владимир, све је функционисало уобичајено. Стално су се помињали неки датуми, али нико није очекивао да ће се ово баш и десити, каже за Инфоеру овај Ужичанин.
“Продавнице су јуче радиле нормално, али данас већ не раде. Претпостављам да је питање транспорта, како роба да се достави, али и како људи да дођу на посао, јер градски превоз не функционише.”
Протеклих дана из Украјине су стизале бројне фотографије закрчених улица и путева, јер су људи бежали из градова, али и из земље.
“Размишљао сам раније да кренем у Србију, али то нисмо учинили. Очигледно сам погрешио што то нисам урадио на време. Један пријатељ је јутрос кренуо из Украјине, али су на границама огромне гужве, колапс је. На границама на излазу из Украјине ка Словачкој и Мађарској, колоне су по 30 километара, како сам јутрос прочитао. Друмски саобраћај је тренутно једини начин да се изађе из земље, јер је авио саобраћај обустављен, заправо, затворен је ваздушни простор изнад Украјине”.
Владимир се одлично сећа и 1999. године у Србији и НАТО бомбардовања.
“Имам утисак да је код нас било другачије, заправо, опасније. Првих дана су град нон стоп надлетали авиони, сваку ноћ смо седели и слушали њихову тутњаву на небу изнад Ужица. Овде авиони направе налет и нестану, а у Србији су се нон стоп чули. Заправо, ја немам право поређење шта се овде дешава, јер живим у граду, где је релативно мирно. Пратим преко разних блогова читаву ситуацију, али има и доста опречних информација, које се појављују, па је тешко формирати праву слику.”
Владимир планира, у зависности од ситуације, да дође у Србију са својом породицом, док се ситуација у Украјни не буде смирила.
Učitavanje komentara...