Овај облик маркетинга постоји у Немачкој од педесетих година прошлог века када је законом била забрањена конкурентска борба ценама. Активно разматрамо ширење на страна тржишта, а у преговорима смо за хрватско и црногорско тржиште
Ужичанин Миливоје Којадиновић, дипломирани инжењер електротехнике, пре шест година је са породицом отишао у Берлин у потрази за знањем и искуством. Данас је запослен као технички вођа тима у америчкој компанији Wаyфаир у Берлину, а нова искуства и вештине стиче у великим компанијама и на бројним светским конференцијама. Део тога сада може да пренесе и у Србију, посредством Дигиталне картице, коју је осмислио и реализовао у сарадњи са колегом Небојшом Рмандићем.
Шта је заправо Дигитална картица, зашто је важна за компаније, а зашто за потрошаче?
Поједностављено говорећи, дигитална картица је млађа, али знатно напреднија сестра традиционалних потрошачких картица лојалности. Знатно је једноставнија у употреби и богатија у функционалностима. Она је лојалити програм у телефону крајњег корисника инсталиран за мање од 5 секунди. Доказано 30% купаца се претвори и у корисника лојалити програма, без икаквог маркетинга, само уз кратку презентацију у тренутку вршења услуге. Потрошачи бирају које ће компаније да прате и чије ће услуге да користе. Дигитлна картица би омогућавала потрошачу да прати све од великих трговинских ланаца преко кафетерије, петшопа, спортске опреме, посластичарнице, приватне медицинске установе и апотека, па чак до тезге на пијаци. Она је и социјална мрежа, коју волимо да зовемо instagram за бизнисе, где бизниси круг својих пратилаца шире у својим објектима у току вршења услуге. Такође је платформа за прикупљање реакција и маркетиншки алат. Потрошачи данас премотавају рекламе на телевизијском програму, блокерају рекламе на интернету, препознају спонзорисан садржај на социјалним мрежама и контент маркетинг... Бизниси желе да благовремено реагују на потребе клијената, а дигитална картица им то умногоме олакшава. Она је и комшијски лојалити за мале бизнисе и веб платформа за лак преглед и експорт података.
Како сте осетили да је прави тренутак за реализацију такве идеје, шта вас је инспирисало да је разрадите?
Небојша Рмандић, по професији менаџер продаје, на основу свакодневног искуства са клијентима дошао је на иницијалну идеју система Дигиталне картице. Упоредивши поставку Дигиталне картице са постојећим лојалити програмима, маркетиншким алатима и методама награђивања купаца, схватили смо да је она неопходна на тржишту. Развијање и одржавање свог лојалити програма је скупо и захтевно за бизнисе. Такође је и неодрживо, јер коначно нико од клијената не жели да има много различитих апликација у телефону или пластичних картица у новчанику. Ми сматрамо да то треба препустити специјализованом и посвећеном тиму, а бизнис треба да се фокусира да уз наш алат пружи квалитетнију услугу клијентима. У наше потенцијалне клијенте сврставамо и оне који већ имају постављен традиционални лојалити програм.
Да ли већ има примену у пракси, како она функционише?
Поред петнаест малих бизниса, од прошле године смо посвећени нашем највећем партнеру, Металцу, а метрикама из прве тест радње Металца смо заиста задовољни. Око 30% купаца инсталира Дигиталну Картицу, па она до сада броји преко 1500 крајњих корисника.
Да ли већ имате неке реакције клијената?
Досадашње реакције клијената су веома позитивне и потврђују сва
наша предвиђања, али и оправдавају све наше већ поменуте мотиве за настанак Дигиталне картице. Компаније су веома задовољне јер, као што сам напоменуо, око 30 процената купаца инсталира Дигиталну картицу и постаје корисник лојалити програма.
Колико је важно, када се у тој области ради у тиму да се мисли „исто“? Можда је за успех потребно управо супротно?
Сматрам да је предност нашег тима управо у томе што смо Небојша и ја из различитих области, те доносимо различита и знања и искуства, која се међусобно допуњују. Небојша има завидно и богато искуство у области продаје, док ја имам искуство из развоја софтвера и у стартапима и у великим компанијама, нарочито у области е цоммерце-а. Различите сфере знања и искуства не значе нужно и супротстављена мишљења, само доприносе продуктивнијем сучељавању ставова и идеја, што за крајњи резултат има квалитетнија и целовитија решења.
Широм света, све је већи страх од злоупотребе личних података. Како сте се суочили са тим изазовом?
Приликом иницијалне инсталације апликације смо избегли остављање било каквих личних података, те тиме олакшали и убрзали постављање лојалити картице. Крајњи корисник има могућност да се региструје и остави личне податке у подешавањима апликације, али то није неопходно. Ми смо базирани на слободу одлучивања, од праћења бизниса које корисник жели до примања нотификација и одлучивања да ли жели да се региструје и остави своје податке. Овде би требало нагласити да смо ми први лојалити који је фокусиран на крајњег клијента, а бизниси добијају релевантне податке о потрошачким навикама, али не и нужно личне податке корисника. На бизнису је да својим бенефитима мотивише крајњег корисника да остави личне податке, какав је нпр. датум рођења, па на тај начин, рецимо, може креирати попусте, акције и слично само поводом, рецимо – рођендана.
Да ли постоје неки, за Вас, важни пројекти којима се упоредо бавите?
Запослен сам као технички вођа тима, у америчкој компанији Wаyфаир у Берлину. Раније сам радио на пројектима који су се односили на е цоммерце, а тренутно развијам софтвер за унапређење пословних процеса између Wаyфаир-а и партнерских компанија.
Какве су Ваше пословне амбиције, да ли се оне односе на Србију или на иностранство?
У Србији постоји преко 90 хиљада услужних и трговинских делатности, а наш систем захваљујући својој једноставности може да покрије и мале и велике бизнисе, тако да видимо још много простора за развој. Активно разматрамо ширење на страна тржишта. У преговорима смо за хрватско и црногорско тржиште. Немачко тржиште нам је посебно занимљиво где бисмо наступили под именом Бонускарте. Овај облик маркетинга постоји у Немачкој од педесетих година прошлог века када је законом била забрањена конкурентска борба ценама. Због тога су се бизниси сналазили и делили печате као потврде о куповини које сте могли искористити у будућим куповинама. То видимо као олакшан улаз на тржиште јер су и бизниси и клијенти већ навикнути на такав модел. Наравно наш систем нуди напредније могућности поред прикупљања печата. На неколико стартап скупова у Берлину смо већ представили идеју, наишли на веома позитиван одговор и остварили многобројне контакте.
Колика је разлика у пословном амбијенту у Немачкој и Србији у области у којој радите?
Будући да сам пре шест година отишао из Београда у Берлин, одговорићу из тадашње визуре, јер не знам каква је тренутна ситуација у Србији у мојој струци. У Берлину је експанзија стартап сцене у ИТ индустрији, те се програмерска заједница константно шири и веома добро је повезана, што резултира брзом и квалитетном разменом знања на многобројним скуповима, конференцијама итд. Томе итекако доприноси велики прилив изузетно квалитетних програмера из целог света. Компаније много улажу у професионални и лични развој програмера, пратећи савремене токове. Велика пажња се поклања избалансираном односу пословног и приватног живота. Неизбежно је рећи да знатну разлику у пословној атмосфери између Немачке и Србије условљава финансијска ситуација.
За такву иновативност и посвећеност послу, вероватно је неопходна јака подршка породице?
Апсолутно. Супруга Ана је моја највећа подршка и стуб наше породице. Без разумевања и безрезервне подршке, Анине потпуне преданости породици, пословни успеси су незамисливи. У данашње време изразитог индивидуализма, где је свако окренут искључиво себи и својим потребама, што се одражава и на породице, којих је све мање и које су све нестабилније, породица је највиша вредност. Само тимским породичним радом могуће је остварити и пословне успехе. Највише верујем у снагу породице.
Učitavanje komentara...