Важно је да наши људи коронавирус схвате озбиљно, да не чекамо да кулминира, па онда да реагујемо
Ужичани који живе или су у тренутку почетка епидемија (касније пандемије) коронавируса боравили у иностранству апелују на нас да будемо дисциплиновани, јер нас свако другачије понашање може скупо коштати. Већина њих, као и велики број Срба уопште, појаву коронавируса је примила прилично равнодушно, уз претпоставку да „није то ништа“. Како кажу, време је показало да такав став може бити погубан и да је недопустив. У већини градова и држава ситуација се од нашег разговора до закључења овог броја сасвим извесно променила и то више пута. Бројеве пратимо на дневном нивоу, а размишљања, савете и причу о начину живота Ужичана у иностранству за време пандемије преносимо у жељи да смањимо њихову поразност.
Ана Којадиновић, Берлин, Немачка:
У Берлину су отказани сви јавни скупови, обустављена је организација догађаја у културним институцијама, спортски догађаји, баш све. Вртићи и школе су престали са радом, до 20. априла. У фирми мог мужа донели су одлуку да запослени у току наредне две седмице раде од куће. Возачи у јавном превозу, пре свега у аутобусима су ограђени заштитним тракама и не треба им прилазити. На возовима и метроима врата се отварају сама на сваком стајалишту, док су пре пандемијепутници притискали дугме за отварање. У маркетима нема средстава за дезинфекцију, брашна има понегде, а тоалет папира ретко где. Сигурно је једно – да Немци поштују све што им се поручује преко медија. Примера ради, чим је стигла препорука, сви родитељи су отказали долазазак деце у српску школу у кјој радим. Ми смо у кући, у карантину, али нема панике. Саветујем да се сви придржавају препоручених мера и да схвате озбиљно ситуацију. Свако превентивно поступање и подизање свести о овоме доприноси стајању на пут овој пошасти.
Бојан Стојић, Абу Даби, УАЕ: За сада све функционише, превенција је на високом нивоу. Носе се маске, рукавице... Контроле људи су на сваком кораку. У неким
објектима само мере температуру на вратима, на богатијим местима кад прођеш кроз скенер он покаже температуру итд. Информације о предузетим мерама су свуда залепљене. Санитајзери и сапуни су на сваком кораку. Имамо све што је потребно, маркети не могу остати празни, али осећа се да све стаје полако. Деца не иду у школу већ неколико седмица.
Владислава Савић, Цирих, Швајцарска:
Јавили су из скупштине да затварају школе, институције, да се отказују сва дешавања, затварају биоскопи… до 4. априла. Ја сам прошле седмице радила скраћено радно време, а сада прелазим на рад од куће. Људи само о тамо причају, а из солидарности према старима и хроничним болесницима се труде да ураде све што је у њиховој моћи. Пре пар седмица почела је панична куповина, али мислим да у томе учествују само стари и они којима је неко близак у ризичној групи. Прошле седмице су сугерисали да људи мање користе јавни превоз и уколико могу остану кући. Заиста су возила јавног превоза драстично празнија, на улицама је много мање људи. Отказали су прошле седмице концерте и окупљања због “солидарности према старима и болеснима”. Не знам како ће сада све изгледати, јер управо је јављено да је све обустављено као у Италији. Има много добровољаца и Удружења који помажу зараженима, ту су и они који превозе потенцијалне заражене. Ослободили су доста објеката где могу да их приме... Кажу да млади могу да не осете вирус већ само да га пренесу, али пре неки дан сам у возу причала са једном младом Тајлађанком која ми је рекла да има хроничну болест плућа и да ако мисли да неће преживети ако се зарази коронавирусом. То је поента – посебно заштитити ризичне групе и старе. Код деце у школи су прали руке нон – стоп, а сваки пут су морали два пута да отпевају у себи песму „Хаппy Биртхдаy“. Сада тако перу руке и кући. Иван Видић, Лас Вегас, САД: Осећа се да су људи почели да паниче – у маркетима нема флаширане воде ни тоалет папира. Отказане су неке свадбе које је
требало да фотографишемо. Мислим да ће се последице на економију тек осетити. Мислим да је овде ситуација тренутно боља него у Европи, али верујем да ће ствари тек постати горе. Нисам сигуран како ће све функционисати у наредном периоду.
Јованка Шопаловић, Париз, Француска:
Ми смо добро, али овде је катастрофа. Школе и факултети су затворени од 16. марта. Улице на којима је до јуче била гужва и врева, сада су пусте. Редова има само испред продавница и апотека. Одавно у продаји нема дезинфекционих средстава нити маски. У мом окружењу нема панике, али се у претходном периоду накуповало много залиха.
Немања Николић и Срђан Радовић, Казалмађоре, Италија: Улице су овде пусте, забрањено нам је да идемо из једне у другу општину. Робе има у маркетима, али је питање до када ће бити. У
почетку није било проблема, али из дана у дан ситиација је све гора и ускраћено нам је све. У кућном карантину смо од како је Влада увела закон о ограничењу кретања. Средстава за дезинфекцију и маски у продаји нема уопште. Кућни љубимци не би смели да буду напољу, јер су преносиоци вируса. Ако их изводе у шетњу, обавезно је купање по повратку. Редови испред апотека су велики, држи се дистанца најмање један метар, а улази једно по једно. Најтеже нам пада то што не знамо када и како ћемо да се вратимо за Србију и шта нас чека када се вратимо. Желимо да нагласимо људима у Ужицу да је најважније да не иду у затворене просторије, да држе дистанцу најмање један метар, старија популација да се посебно чува, да уносе што више витамина, подижу имунитет. Важно је користити рукавице када се, рецимо иде у куповину. Овде је око 98% смртности људи преко 60 година старости. За сада имамо све сто нам је потребно, само нас брине повратак у Ужице. Што се тиче нашег здравља нисмо забринути, јер се чувамо и придржавамо свих правила. Важно је да наши људи овај проблем схвате озбиљно, да не чекамо да кулминира, па онда да реагујемо.
Биљана Савковић Веселиновић, Болцано, Италија: Научници из Утрехта су на трагу вакцине, с тим што мора бити тестирана на људима и то може да траје од пар месеци до годину дана. Времена немамо и морамо се сада суочити са њим, па
морамо да размишљамо о другачијој стратегији за борбу. Прво, најбоље се показала мера потпуне блокаде спроведена у Вухану у Кини, која је онемогућила даље ширење вируса и тиме смањила значајно стопу смртности. Шта то подразумева: прекид рада школа, вртића, јавних институција, прекид транспортних мрежа и затварање граница. Прекид рада свих оних привредно - економских делатности које нису неопходне за опскрбљивање друштва најнеопходнијим потрепштинама. Пример: Италија је, на жалост, опасност схатила тек када је било прекасно и ове мере су уведене тек 11.3. када је епидемија захватила више од пола региона целе земље и стопа смртности премашила кинеску. Сада је, на жалост касно, и иако је све у блокади и раде само пекаре, месаре, апотеке, лекари и производни погони са појачаним мерама безбедности и заштите, док сви остали раде од куће, број оболелих и умрлих расте, јер су многи већ на неки начин дошли у контакт са осоама које су биле позитивне на вирус и фаза инкубације је у току, што сваким даном доноси нове позитивне случајеве. Да ли треба још неки разлог да се схвати колико је ово опасан вирус? Оно сто сам лично запазила анализирајуци модел понашања држава које су имале искуство са ширењем корона вируса (ограничавам се на то да је ово лични став): 1. Прва фаза – негација 2. Друга фаза – неверица 3. Трећа фаза – паника а. Четврта фаза – у ауторитарним системима: чврсте, брзе одлуке, ригидно придржавање правила и брз излазак из кризе; б. у демоктратским системима: оклевање да се донесе одлука, дуга дебата, бирократизовање процедура и премала ефикасност, ескалација кризе…крајњи исход, на жалост, још непознат. Важно да напоменем да ово није никакво промовисање ауторитарних режима, а још мање изражавање мог политичког става, ово су чињенице кроз призму онога што сам доживела, дакле, не замерите. Од срца се надам да ће Србија из овог нестварно ружног искуства знати боље да се носи са пошасти званом Цовид-19.
Тијана Радојичић, Сиена, Италија: Коронавирус није баналан, још увек имате времена да спречите његово ширење, иако лепи сунчани дани вуку у шетњу, не излазите ако нису у питању примарне потребе. Не идите на места где има пуно људи, избегавајте руковање са другима, рачунајте да се лако преноси и да растојање међу особама треба да буде бар један метар. Перите руке што чешће можете, ако имате било какве симптоме прехладе останите у кући, ставите маску како бисте заштитили укућане. Ако имате темпаратуру већу од 37.5 одмах се јавите лекару, не идите сами у хитну помоћ, болницу или Дом здравља, већ пратите упуства која сте добили, избегавајте било какве скупове. Стрпите се и будите одговорни, ради вас, ваше породице и свих особа које су слабијег здравља од вас. Заштитите здравље лекара и свог медицинског особља које је увек, а посебно у овом тренутку свима потребно, и које ради дан и ноћ без престанка. Надам се да ће у Србији што пре увести исте рестрикције које су и на снази тренутно у Италији. Италија је са рестрикцијама мало закаснила, али ви можете да то урадите на време. Овде број заражених и преминулих јако брзо расте.
Učitavanje komentara...