Последњих година утицај климатских промена на воћарске културе а и пољопривреду уопште све је израженији. Тај утицај се огледа у разним последицама у пољопривреди углавном негативним. Неки од њих су: позни пролећни мразеви, када већина воћака завршава цветање, оплодњу и започиње интензиван вегетациони циклус, мразеви могу знатно умањити принос, или да га уопште нема те године.Високе дневне температуре у летњем периоду са недостатком падавина наносе велике штете поготово где није могуће организовати системе за наводњавање (брдско-планинско подручје).
У последње време су јако изражене плаховите кише које у кратком временском периоду доносе велике количине падавина на мањим локалитетима проузрокујући деградацију плодног земљишта, правећи бујичне канале, урушавајући путеве, плавећи и потапајући читава домаћинства. Зиме постају „благе“ и погодне за презимљавање разних патогена (инсеката и болести биљака). Мали снежни покривач не обезбеђује довољну акумулацију влаге у дубљим слојевима земљишта. У том случају наводњавање постаје прека потреба и услов за заснивање било какве производње.

Потоци, реке и језера постају све оскуднији са воденим ресурсима па се и само наводњавање пољопривредних култура доводи у питање на неким теренима. Невреме као што је олуја и град који често захватају поједина подручја направе толику штету да ни осигуравајућа друштва нису заинтересована за осигурање пољопривреде на тим подручијима. Поставља се питање да ли је ових појава било и раније? Да било је, али у другим појавним облицима.
Зиме су биле много „оштрије“ ледени дани су се низали и по 30 дана када су минуси досезали и до минус 30 степени. Снегови су били од једног до неколико метара висине у планинском подручју. И то све “када му је време“ од јануара до половине фебруара. Из таквих зима излазили су здравији народ, биљке и животиње. Кише су падале такође када су биле потребне, од маја па до краја августа, тихе по неколико дана које су могле да надокнаде изгубљену влагу у земљишту, а да се за то време вредни ратари одморе. Било је и града и олуја, али нису носиле кровове, чупале стабла и остављале пустош иза себе. Шта учинити да нам се ове појаве не дешавају, или бар ублаже? Свесни смо чињенице да природу не можемо мењати већ јој се морамо прилагодити.

С обзиром да су нам наука и техника знатно узнапредовале то су и могућности да се у будућности можемо боље снаћи. Последице позних пролећних мразева могу се избећи или ублажити на више начина, Најпре избором врста и сорти воћа које су отпорне на пролећне мразеве или имају касније цветање и кретање вегетације. Избор места за садњу и експозиција могу одложити кретање вегетације. Затим на располагању нам стоји велики избор „анти-фрост система за орошавање".
Задимљавање и загревање воћњака на разне начине могу помоћи да се избегне критична температура у време цветања и друго. Високе дневне температуре у летњим месецима се најефикасније ублажују постављањем противградних мрежа, тј. ,мрежа за засењивање, самим тим су и заштита од града. Ноћна орошавања у време интензивних врућина могу доста помоћи да не дође до ожеготина на плодовима, прогоревања листа и тако даље.

Плаховите кише, олујни ветрови и друге непогоде које их прате не могу се друкчије избећи већ правилним избором парцела за заснивање производње. Избегавати површине у долинама у близини река и потока, Изнад засада са воћем неповољно је да се налази велика сливна површина са које се велика количина воде слије у воћњак. Мали снежни покривач и последице које носи ова појава могу се ублажити инсталирањем разних система за наводњавање, а поред тога, јесење орање, и јесења садња су велика предност над пролећном садњом. Дубоко узорано земљиште у јесен је велики акумулатор влаге за летњи период.
Пролећни мразеви
Последице позних пролећних мразева могу се избећи или ублажити на више начина, Најпре избором врста и сорти воћа које су отпорне на пролећне мразеве или имају касније цветање и кретање вегетације. Избор места за садњу и експозиција могу одложити кретање вегетације. Затим на располагању нам стоји велики избор „анти-фрост система за орошавање". Задимљавање и загревање воћњака на разне начине могу помоћи да се избегне критична температура у време цветања и друго.






Učitavanje komentara...