Систем за кабасти отпад је успостављен, опрема је набављена, отворена су рециклажна дворишта, грађани су едуковани за „наранџасте“ дане тако да је на комуналним предузећима Ужица и Тузле да наставе прикупљање и третман овог отпада који може бити и ресурс за производњу енергије.
На завршној конференцији пројекта ,,Успостављање система за одрживо управљање кабастим отпадом, на територији градова Ужица и Тузле“(БWЛ) одржаној у Тузли сумирани су резултати, али су изнете идеје и предлози за будуће пројекте у области заштите животне животне. Овај пројекат реализован је кроз Програм прекограничне сарадње Србија - Босна и Херцеговина 2014-2020, а партнерски су га спроводили Регионални центар за управљање отпадом „Дубоко" Ужице, ЈКП ,,Комуналац" из Тузле и Центар за екологију и енергију из Тузле. Пројекат је кофинансирала Европска унија у оквиру претприступне помоћи (ИПА ИИ).
Носилац пројекта је Регионални центар за управљање отпадом „Дубоко“ Ужице и како је навео мр Момир Миловановић, директор - овакви пројекти су за нас веома важни, имамо изванредне резултате на терену, али нам је у плану да у наредном периоду осмислимо нове пројекте и да заједнички решавамо проблеме у животној средини.
У оквиру пројекта реализоване су све планиране активности, а с обзиром да из године у годину добијају пројекте значи и да их добро спроводе, односно да они имају своју примену на терену.
-Циљ нам је да будемо први када је у питању животна средина, примарна селекција отпада на месту настанка и да у сваком новом пројекту решимо по један проблем. Сарадња и реализација Ужица и Тузле огледа се и кроз раније реализоване пројекте примарне селекције у основним и средњим школама, затим у приградским насељима, као и кроз овај пројекат решавања проблема кабастог отпада. То показују да на време можемо да идентификујемо и да решавамо проблеме - објаснио је за „Вести“ Миловановић.
Конкретно што се тиче БWЛ пројекта успели су да кабасти отпад збрину успостављајући систем са наранџастим контејнерима, едукацијом грађана,одређеним локацијама у градским и сеоским месним заједницама, добијањем опреме, рециклажим двориштем... Уместо да тај отпад заврши на депонији. За сваку врсту отпада издвојеног из кабастог било да је у питању метал, дрво,текстил, пластика продаваће га тржишту, а само оно што остаје биће депоновано.
-Град Ужице је у потпуности заокружио тај циклус и тражимо од привреде да нас подржи, као што се и ми отварамо према привреди да њихов отпад који генеришу решавамо на прави начин како бисмо заштитили животну средину - истакао је Миловановић.
За све ове пројекте грађани морају имати повратну информацију и у Ужицу и у Тузли, односно шта је све урађено. Да би од грађана тражили да учествују у примарној селекцији и да чувају животну средину мора се обезбедити сва комунална инфраструктура, а онда је заједнички лакше радити на тим пословима.
Велики број заинтересованих учесника на завршној конференцији поздравио је Славко Стјепић, представник Града Тузле који је истакао значај досадашњих решења кроз пројекте и њихов допринос грађанима у Ужицу и Тузли кроз опремање, едукацију, јавну кампању, наводећи и да су ови пројекти прихавтљиви за оне који их финансирају кроз ИПА пројекте Европске уније.
Милош Радојевић, РРА „Златибор“,менаџер БWЛ пројекта подсетио је да су кроз пројекте Ужице и Тузла пуно урадили на унапређењу сектора комуналне делатности, али је много важније да су остварили контакте и везе како би и убудуће сарађивали.
-Сигурно је и да захваљујући томе постанемо бољи системи али и боље локалне самоуправе, како бисмо подигли квалитет услуга на путу ка Европској унији. Морамо наћи одржива решења да поспремимо отпад који смо оставили иза себе, јер то мора бити стил живота.
Важно је подсетити и да је вредност овог пројекта око 600.000 евра а око 85 одсто средстава обезбедила је Европска унија. Почео је да се реализује у марту прошле године а завршава се крајем октобра ове године. Овим је унапређена ефикасност два јавна комунална предузећа, али је циљ и да станемо на пут неадекватном одлагању - истакао је Радојевић.
Укупно је прикупљено свих врста отпада у два града око 63.000 тона, а од тога преко хиљаду тона је кабастог отпада, што је 1,67 одсто у укупним количинама. У протеклом периоду било је одлагања и других врста отпада у наранџасте контејнере намењених скључиво за кабасти отпад. У Ужицу 11 месеци систем функционише, а у Тузли девет месеци.
-Ови подаци су само показатељ у ком правцу идемо, али свакога дана се врше мерења тако да се и подаци мењају. Зато уместо закључка, Радојевић, менаџер БWЛ пројекта, наводи да количине расту из месеца у месец, проценат грешке је све мањи, а мерења се настављају.
Един Диздаревић, координатор из Тузле рекао је да им је кроз пројекат веома значајно техничко и инфраструктурно оспособљавање предузећа. Набавком опреме и уређајима успешно ће третирати кабасти отпад.
-У наранџастим контејнерима омогућили смо грађанима да одложе тај отпад на примерен начин, да се третира и да не заврши на депонији или на дивљим депонијама. Набавком шредера уситањавамо отпад који даље можемо да користимо и запремине смо свели на минимум, јер је деепонијски простор скуп и драгоцен. Изградњом и рециклажног дворишта омогућили смо да додатно изађемо у сусрет грађанима за одлагање кабастог отпада -објаснио је Диздаревић говорећи о значају овог пројекта за комунално предузеће и грађане.
Кабасти отпад као ресурс у производњи енергије био је и тема панел дискусије. У време енергетске кризе и поскупљења енергената чули су се различити предлози, размењене су информације како се отпад третира, законска регулатива у Србији, а каква је у Босни и Херцеговини, колики су потенцијали у овој области, како то решити, као и идеје за нове пројекте.
Модератор Џемила Агић, директорка Центра за екологију и енергију из Тузле која је партнер на пројекту закључујући завршну конференцију рекла је за „Вести“ да је најзначајније што су се ова два града ухватила у коштац са решавањем проблема кабастог отпада. Кроз овај пројекат смо успоставили један систем, али тај систем треба кориговати, дорађивати, наставити радити, унапређивати, али најважније је да смо кроз пројекат ушли у овај процес који ће трајати у будућности и да ћемо напокон решити проблем кабастог отпада у ова два града.
-Кроз ове пројекте се направила мрежа људи који свакодневно комуницарају, међусобно се подржавају, раде заједнички а онда се та мрежа на конференцијама шири, преузимају те контакте и настављају да сарађују.Ово је тај пут не само да сарађујуемо ми на пројекту него да укључујемо и друге и да се та сарадња између Босне и Херцеговине и Србије шири на тематском, еколошком зеленом путу-нагласила је Агић.
Резултат прекограничних пројеката је успостављање контаката, сарадње, размена искустава и информација а то је управо показала и ова конференција.
Učitavanje komentara...