Трнава на Златибору

За садашње и будуће генерације Милосав Обрадовић и Данило Станојевић урадили су обимну монографију „Трнава на Златибору-прошлост и становништво“. Издавач је Народна библиотека „Љубиша Р.Ђенић“ Чајетина.

Подаци о прошлим временима, пореклу фамилија и њиховом досељавању на ове просторе, значајни догађаји из друштвеног и привредног живота веома су важно сведочанство за читалачку публику. Монографија „Трнава на Златибору-прошлост и становништво“ Милосава Обрадовића и Данила Станојевића настала је као резултат вишегодишњих истраживања архивске грађе из фондова Архива Србије из Београда, Историјског архива у Ужицу, стручних публикација и записаних сећања старијих мештана Трнаве и обухвата догађаје из најстаријег периода до данашњих дана.

Подсетимо, да су 2014.године на иницијативу Владимира Митровића, самоуког вајара и сликара почели рад на монографији Милосав Обрадовић, професор у пензији из Ужица и Данило Станојевић, публициста завичајне историографије из Збојштице. Професор Обрадовић је 12 година пре тога већ истраживао и урадио родослов Обрадовића и Милосављевића из Трнаве.

У монографији већи део текста посвећен је пореклу и развоју фамилија које су живеле и које данас живе у Трнави. Најобимнији подаци о фамилијама добијени су прегледом књига венчаних, рођених и умрлих од 1837-2019.године, старе чајетинске цркве Светог пророка Илије, сирогојнске Цркве Светог Петра и Павла, матичне службе Општине Чајетина(у ужичком Историјском архиву) и матичној служби у Општини Чајетина.

Трнава се налази на Златибору, у источном делу општине Чајетина и удаљена је од Ужица 28 километара. Од давнина се дели на засеоке Обрадовића, Тошића, Јанковића, Илића, Дедовића и Голоуша. Аутори детаљно наводе природне одлике, шта је све обележило прошлост Трнаве, ко су Трнавци учесници у Првом и Другом светском рату и шта се све дешавало током окупације, о становништву и досељавању али и о старим и данашњим презименима, о народном животу, привреди и чиме су се све бавили, као и о трнавским плетиљама, школи у Трнави, родословима фамилија, засеоцима, али и о Трнавцима који се памте. Трнава данас по подацима Месне заједнице има 79 домаћинстава са 157 становника.Као и већина златиборских села доживљава судбину незаустављиве миграције.Али остаје препознатљива на туристичкој мапи по Стопића пећини, заштићеном природном добру прве категорије која се налази на територији овог села и трнавској сликарској колонији која се од 1993.године сваке године одржава у домаћинству Владимира Митровића.

Уместо предговора Обрадовић и Станојевић наводе да су им при раду на употпуњавању података о животу и обичајима становника овог села у прошлости, као и за поједине фамилије помогли покојни Владе Митровић, али и Милан Јанковић, Радомир Дедовић, Перко Јовановић, Реља Михаиловић и Милан Обрадовић, садашњи председник Месне заједнице Трнава. Посебну захвалност дугују Ђорђу Делићу из Београда, пореклом из Шљивовице, јер им је уступио до сада необјављен турски дефтер, порески попис рујанске кнежине из 1795.године, који им је много помогао у откривању сродства и развоја трнавских фамилија. Садржају монографије допринео је и прилог Добривоја Борчића „Ликовна колонија у Трнави“. Аутори изражавају захвалност рецензентима др Миловану Лукићу из Ужица, професору историје у пензији, Немањи Обрадовићу, историчару Народног музеја Ужице, лектору Весни Шекељић, професору српског језика и књижевности из Ужица, Радомиру Раду Бацетићу из Криве Реке на фотографијама и Миленку Милосављевићу, геометру из Чајетине на изради топографске карте Трнаве. Изузетан допринос за објављивање монографије има Снежана Ђенић, директорка Народне библиотеке „Љубиша Р.Ђенић“ из Чајетине која је препознала значај и несебично помогла да се припреми и штампа ова публикација. А као претплатници помогли су и Трнавци који живе у другим местима. Радећи на монографији аутори су сазнали да је много више оних пореклом из Трнаве, који живе у земљи или дијаспори од оних који су остали у селу. Примера ради, поједине породице пореклом из Трнаве живе у Ужицу, Чајетини, на Златибору, у Београду, Новом Саду, Чачку, Ваљеву...али и у Канади, Аустралији, на Новом Зеланду, у Грчкој, Португалији, Русији, Немачкој, Француској....

Ова монографија ће закључују аутори, свакако дати нова сазнања о прошлости овог села и послужити као добра основа и подстицај будућим истраживачима и нараштајима да још свеобухватније истраже, допуне и објаве причу о Трнави.