На трећој вечери Југословенског позоришног фестивала „Без превода“ публика је имала прилику да погледа представу „Разбијени крчаг“, рађену по чувеном тексту Хајнриха фон Клајста, у режији Татјане Мандић Ригонат, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
Иако се одговор на питање ко је разбио крчаг може наслутити већ на почетку, представа га јасно открива тек у завршници. Но, изнад тог заплета остаје суштинско питање: да ли правда уопште стиже? Управо тиме се бави ова режија – односом моћи, истине и одговорности, које Татјана Мандић Ригонат поставља у савремен сценски контекст.
„Проблеми о којима говори представа нису специфично наши. Цео свет се окренуо према димензији у којој правда делује потпуно недостижно… Клајст пружа могућност редитељу да уђе у вишеслојно дело које само на први поглед изгледа као весела сатира. Ово није само прича о корумпираном систему који поново рађа самог себе – он то спаја са темом предаторског понашања. Ово је парабола о Адаму и Еви, али у обрнутом правцу“, наводи редитељка.
Ликови који носе систем, пукотине и истину
О раду на улози сеоског судије Адама говори глумац Александар Стојковић, истичући да овај лик лако може скренути у жовијалност, али да иза његове комичности стоји опасна доза моћи и самоуверености.
„То је јако пипава улога. Он је човек који се не плаши да ће му се нешто десити, шта год да уради. Врана врани не вади очи и он то зна. Знао је да може изгубити положај, али и да ће отићи на неки бољи.“
Глумац и уметнички директор драме НП РС, Љубиша Савановић, говори о процесу грађења једног од кључних ликова:
„До улоге сам долазио као и колеге – имали смо исте слатке муке. Човек кога играм последњи се открива, јер мора да држи конце. Млади људи данас свуда траже правду и проговарају. Све смо ово радили пре немилих догађаја, али комад их је, на неки начин, антиципирао. Људи у Врању, Јајцу, Мостару… свуда једнако реагују. То је логично – проблеми су универзални.“
О писару Лихту говори глумац Борис Шавија, откривајући мрачну физиономију овог лика:
„Ликови раде све да би изгледали бољи и способнији него што јесу. Лако је замислити да у судијској фотељи сада седи Лихт – изранављен, латентни предатор. Не разликују се много, само се једном може да се тако понаша, а другом још увек не.“
Лик Еве, кроз емоционални и психолошки слој који доноси, тумачи Тара Јованић:
„Евини проблеми су ми били јасни од почетка. Све оно у шта треба да верује – вереник, родитељи, систем – окреће јој леђа. Не само да је нико не штити, већ је они највише повређују.“
Глумица Ана Винчић, која игра Грету, истиче да је лик почела да обликује тек у сценском простору:
„Све црпим из ситуације. Грета проговори када нема више шта да изгуби. То је тренутак препознавања – види особу која пролази исто што и она. Ту више нема рационалности: сад идем, па где дођем. Она скида своје ‘окове’.“
Најбоља оцена до сада
Представа „Разбијени крчаг“ освојила је ужичку публику, која ју је наградила највишом просечном оценом фестивала до сада — 4,65.
Фестивалски програм се наставља вечерас извођењем представе „Моје позориште“, ауторског пројекта Бориса Лијешевића, у извођењу глумаца Атељеа 212.
Učitavanje komentara...