Само је битно планирати и организовати се. Можда су за свој положај помало криве и саме жене на селу зато што се повлаче. Жена мора поћи сама од свог положаја и себе са својим правима ставити на место које заслужује. Неће то учинити нико други осим ње. Путовала сам и видела друге средине и могу да упоредим како се живи на селу у другим државама. Трудила сам се да најбоље од свега виђеног применим у свом домаћинству – речи су Ане Поњавић из Криве Реке, врхунског произвођача млека и жене носиоца пољопривредног газдинства што је реткост у нашим селима
Да којим случајем у Србији као у Словенији постоји избор за сеоску жену године ово ласкава титула свакако би могла припасти Ани Поњавић (37) из златиборске Криве Реке. Крхка по грађи ова млада жена испољава толико енергије и способности бавећи се пољопривредом на чему би јој позавидели многи менаџери. Рођена је у Семегњеву у породици Тошић, а у браку са супругом Бранком има двојицу синова Немању (16) и Ненада (12) који баш као мајка воле своје село и остаће му верни попут родитеља, деде Радоја и баке Миље. Поњавићи имају преко десет хектара обрадиве земље и пет хектара шуме и воћњака, а нешто земље узимају и под закуп. У штали је тренутно дванаест музних крава.
-Крива Река је богато село са плодном земљом и добрим путевима и имамо јако пуно младих људи. Моји момци воле пољопривреду. И кад се коси, и кад се балира учествују у свим радовима. Деда је више посвећен малини, а ми помажемо у брању. Седам година предајемо квалитетно млеко млекари "Спасојевић", задовољни смо ценом и испуњавамо све услове по европским стандардима када је у питању бактериологија - прича Ана која није рачунала колика је то река млека годишње, али нам каже да све зависи од броја крава колико се музе што је отприлике месечно три и по до четири тоне млека.
Анин радни дан почиње од пет до пола шест, јутарња кафа на брзину и поткувавање хлеба. Затим чишћење и прање штале, јер много води рачуна о хигијени објекта и крава, а затим следи мужа. Наставак послова у кући, спремање доручка за школарце, ручак и остало и да дан траје више од 24 сата дневно увек би у сеоском домаћинству имало нешто да се уради. А време је да се спрема земљиште, улази се у њиве и обезбеђују семена. Како сведочи наша саговорница општина Чајетина изузетно је помогла младим људима који желе да остану на селу, изашла им у сусрет и дала им пуно подстицаја и помоћи кроз набавку машина и обуке како би кроз бављење сточарством остварили егзистенцију. Њена велика жеља јесте да једног дана има сопствену мини млекару и јако је занима производња сира.
- Када сам се удала имали смо пет крава свекар и свекрва су се искључиво бавили продајом сира и кајмака што је дупло већа зарада од производње млека. Данас имамо много више млека, а ја сам још увек у најбољим годинама. Волела бих да се организујемо и уз помоћ општине и државе направимо једну мини млекару на пољопривредном газдинству, била бих запослена и укључени чланови моје породице у преради млека у сир, поготово што је општина Чајетина добила жиг пољопривредни производи са Златибора који се зове "Добро са Златибора". Тако бисмо били заштићени, имали своје име и бренд. Мало је тежа набавка опреме, јер је скупа, али мини млекара ми је одувек била жеља. Све што сам започињала ја сам и завршавала, јер увек имам план и чекам свој тренутак. Знам да не може ништа одмах и преко ноћи. Чекам да момци заврше школу, а деца воле да буду овде у Кривој Реци и себе виде у бављењу пољопривредом. Лепо би било оставити деци нешто у наслеђе да имају свој посао – планира ова млада жена која жели да заокружи производњу за седам-десет година и чији синови имају у плану да остану у селу. Ану готово све занима у пољопривреди и воли да учи. Преко Савеза жена, Еко-аграра, Женског центра, одлазила је на разна усавршавања и учила израду бизнис плана. Каже да је напредак све што може да се уведе у домаћинство и да напредна кућа не сме да стоји у месту, јер за све су потребне нове машине, знање и све више дигиталне технологије којима је овладала. У савременом добу мораш познавати информатику и нема ништа од тога да се седи код куће, сматра она.
-Све те ствари око папира завршавам електронски и много је лакше. Преко интернета и компјутера присутни смо и на електронској пијаци. Електронски плаћам рачуне, наручујем семена. Веома је битна комуникација и контакти са људима. Нико ти неће доћи у кући да каже има конкурс за ово или оно. Мораш се кретати у кругу људи који ће ти дати одређену информацију. Одлазим на све скупове који су у вези пољопривреде и на семинаре на које сам позвана, а где нисам ја питам да присуствујем ако ме нешто интересује. Пратим субвенције на интернету, уђем на сајт Министарства, подносим захтеве на све што имам право, пратим рокове да не пропустим- каже Ана и логично пита зашто постоје паметни телефон и интернет него да будемо у току. Поред супруга Бранка њене две највеће љубави су синови Ненад који иде у основну школу и старији Немања ученик Саобраћајне школе. А у кући Поњавића сви воле колаче од најстаријег до најмлађег члана.
- Деца не бирају храну и од малена једу све, на првом месту наша традиционална јела, сарму и друго и наравно сланину. Колача и сока увек мора да има зато што од најстаријег деде до најмлађег Ненада сви воле слатко и не бирају било ледене коцке, чоколадне торте, ванилице, обланде, баклаве – прича Ана Поњавић која све сама спрема у кући у којој је пре него што нас је корона оковала увек било доста посета фамилије, мајстора, радника на ручку нарочито у време балирања.
Према сопственом казивању Ана никада није купила торту или колаче, јер све сама спрема. А здраве хране има у изобиљу и сиреовине за спремање. Гаје четири свиње за сушење меса и око 40 кока, ту је и повртањак и воћњак са старим сортама јабука. Поред посвећености породици и деци Ана пажњу посвећује и себи. Прати моду као и њене вршњакиње у граду и ова симпатична црнка истиче да јој ништа није забрањено.
-Доступно ми је све. Нормалан живот живим као многе жене у граду без обзира што музем краве и што кажу сељанка, јер превазилазим традиционалан однос према жени. Дуго година су се чудили што се газдинство води на мени, али у мојој породици сви смо једнаки и нема онога ти си жена и ти ово или оно не можеш. Могу све да стигнем, само је битно планирати и организовати се – прича Ана у чијој кући се подразумева нормалним одсуство жене због одласка на семинар, код сестре у Београд... Када дан умине, а са њим и обавезе Ана се најрадије опушта уз шољицу кафе на њеној тераси са погледом на мноштво цвећа које с љубављу гаји. Тада у тишини долазе тренуци опуштања и одмора и зависно од расположења присутна је и музика, народна или нека балада. - Желим да будем као све младе жене и да се добро обучем, одем код фризерке и козметичара. Држим до себе, возим ауто да не зависим ни од кога када ми је потребан превоз. Имам изузетног мужа и породицу који су пуни разумевања према мени. Ја имам своју малу фабрику и надам се да ће овде за седам до десет година бити мини млекара. Надам се да ћу успети и то не могу сама, потребна ми је помоћ других. А када ја нешто започнем, то и завршим – речи су младе пољопривреднице из Криве Реке за коју они који је добро познају кажу да не постоји - требало би је измислити.
Газдинство на Ани
-Живим нормалан живот као многе жене у граду, без обзира што музем краве и што би рекли сељанка, јер се трудим да превазиђем традиционалан однос према жени на селу. У мојој породици сви смо једнаки и нема оно ти си жена, или ово не можеш. Могу све да стигнем као што могу да музем краве, када свака бала два пута пређе преко мојих руку, тако могу и код фризера и козметичара - каже Ана која води пољопривредно газдинство чији је носилац што је реткост у нашим селима и одраз поверења и поштовања од стране њених укућана.
Разумевање
- Имам изузетног мужа и породицу који су пуни разумевања према мени. Ја имам своју малу фабрику и надам се да ће овде за седам до десет година бити мини млекара. Надам се да ћу успети и то не могу сама, потребна ми је помоћ других.
План
Зашто постоје паметни телефон и интернет? Уђеш на сајт Министарства пољопривреде па видиш шта је доступно од субвенција, када крећу да не пропустиш рокове. Мораш да будеш у току и нисам за седење код куће. Стигнем све само се треба организовати. Битна је мотивација, планирање и организација, јер газдинство је мала фабрика и мора се планирати.
Učitavanje komentara...