-Свима нама сама рука отвара текст који има у наслову “сензационално”, “нећете веровати” и слично. И сви смо се миллион пута опекли и прочитали вест која нема везе са оним што пише у наслову. Сматрам да то није новинарство, већ начин да превариш читаоце, само зарад још једног клика, односно, веће читаности, каже уредник сајта Инфоера, Светомир Милутиновић
“Нећете веровати”, “Сензационално”, “Шокантно сазнање”, “Само једним кликом сазнајте”… само су неки од наслова којима неки медији прибављају већи број кликова на своје текстове, који неретко не садрже баш ништа невероватно, сензационално нити шокантно. Такви текстови често немају чак ни основну везу са насловом који је читаоца мотивисао да чита даље. Иако се чини да је овај систем добро разрађен и да функционише, ипак постаје све јасније да су многи читаоци уморни од ове врсте потцењивања њиховог интелекта. Са друге стране, упркос општем тренду, “нећете веровати” да и на локалном нивоу, где многе редакције константно раде на ивици егзистенције, постоје медији који никада нису пристали на овај начин рада. Такав пут не доноси лаке “кликове, лајкове и шерове”, али доноси читаоце који се увек враћају на исту интернет адресу, јер знају да неће бити преварени. “У тексту је оно што пише и у наслову и тиме се водимо приликом његовог писања”, каже уредник сајта Инфоера, Светомир Милутиновић.
Колико се при избору саговорника и тема редакција сајта Infoera.rs обазире на то колико ће тема или саговорник донети кликова, односно читања?
Иако је веома важно да сваки текст, свака вест, коју објавимо на сајту буде читана, да има велики број кликова, шерова, коментара, ја сам ипак тврдог, старијег кова у овој професији, па ми је веома важно и шта пише у тој информацији коју пласирамо публици. Истраживања показују да су вести са појединим политичарима, познатим личностима веома читане. Када је њихово име у тексту, наслову, то доноси читаност. Ми се трудимо да не будемо по сваку цену читани. Желимо да нам посетиоци сајта верују и да знају да ће код нас увек моћи да прочитају вест која је тачна. Зато нам се и враћају и зато према аналитици имамо сталну читалачку публику, која лагано из месеца у месец расте.
Колико наслов има утицаја на заинтересованост читалаца за текст и колико уредник мора то да има у виду када пише наслов?
Наслов је врло често пресудан за читање, то је неоспорно. Свима нама сама рука отвара текст који има у наслову “сензационално”, “нећете веровати” и слично. И сви смо се миллион пута опекли и прочитали вест која нема везе са оним што пише у наслову. Ја сматрам да то није новинарство, већ начин да превариш читаоце, само зарад још једног клика, односно, веће читаности. Ми такве “сензационалне” наслове немамо. У тексту је оно што пише и у наслову и тиме се водимо приликом његовог писања.
Колико редакција сајта Инфоера има поверења у друге медије у процесу набављања информације?
Интернет новинарством се бавим од 2012. године, када су у нашем граду почели са радом први сајтови са локалним темама. Учествовао сам у прављењу једног од тих сајтова и прошао бројне обуке за то. Управо на тим обукама, научио сам како да препознам сајтове и вести које нису проверене. Сада већ имам јасну слику који су сајтови којима ја верујем и који мени служе за неке информације. Неке ми преносимо, а неке сајтове користимо за информације, које проверавамо, како бисмо направили нашу вест.
Каква је повратна информација од читалаца на информације и начин на који редакција сајта ради?
Ми смо од старта били сајт без сензација и сличног начина извештавања. Тако се и формирала наша публика. Тако смо створили круг читалаца, односно, пратилаца нашег сајта, који знају да код нас могу да прочитају све информације, пласиране на професионалан, одмерен, културан начин, без беспотребног стварања сензација. Број коментара није велики, али смо задовољни због тога што су коректни и немамо потребу да неке од них због вређања и сличних ствари уклонимо са сајта, односно, не објављујемо. Имамо и среће да на нашем сајту немамо коментаре политичких “ботова”.
Какав утицај на читаност имају друштвене мреже?
Друштвене мреже имају огроман утицај на читаност. Живимо у времену када су оне веома важне и ми их користимо искључиво за промоцију садржаја са нашег портала. Свака вест која је шерована преко друштвених мрежа, пре свега Facebook-а, има већу читаност, мада ни то није увек правило. У сваком случају, портали и друштвене мреже, у смислу промоције садржаја, имају веома важну везу. Врло често, људи мисле да када неко нешто напише на друштвеној мрежи, то представља вест. То је грешка, јер друштвена мрежа није медиј, за разлику од нас који смо регистровани као медиј и то и јесмо. Зато, друштвене мреже да, али само за промоцију, како би се читаност повећала.
У ставу шта новинарство јесте, а шта никако није иако се као такво некада пласира, јединствена је цела редакција овог сајта, па како кажу – избор тема, саговорника и наслова прави се на основу јасних критеријума.
Жанка Ерић, новинар: Не сматрам релевантним број лајкова, чак
сматрам да су они углавном фактор наговора. Исто мислим и за коментаре који су најчешће политички или лично мотивисани. Нисам за цензуру, али све је то једна какофонија свега и свачега у којој страда оно мало вредног што је још остало од новинарства.
По дефиницији новинар је заштитник јавности и требало би у писању да се руководи само овим принципом. Уколико није тако читалачка публика то одмах препознаје, тако да лајкови да је нешто читано, а у суштини није стварају само лажну слику стварности. Дигитални свет је омогућио новинару низ извора и помоћи, и посебно значајано укрштање података. Доступан нам је велики број платформи, али као у случају телевизијских канала, то не значи да смо добили квалитет, већ само квантитет. Да тако не буде једино се можемо борити медијском писменошћу.
Мислим да човек због привида комуникације нигде не може бити усамљенији него на друштвеним мрежама. Овај извор због низа злоупотреба као новинар ретко доживљавам кредибилним. Мислим да људи још једино књигама верују на реч. Требало би и новинарима, а за то нису потребни лајкови.
Драгица Цвијовић, новинар: Приоритет у избору саговорника ми је
актуелност теме и интересовање грађана за тај догађај. Током прикупљања информација важно ми је да све буде проверено и потврђено, ако је могуће из више извора. Приступ без обзира о којој је теми реч или саговорнику је увек да добијем информације које бих ја као читатељка желела да имам, да би ми буде потпуно јасно о чему се ради или у чему је проблем.
Никада не размишљам и не радим са циљем да то има сензационалистички приступ, извађен из контекста већ да то буде истинита и објективна потврда од извора информација без обзира на коментаре. Тај избалансиран однос и одговорност за сваку написану реч су и најтежи део посла.
Зато када пишем не руководим се бројем прегледа на порталу већ да информација буде проверена и тачна. Када за неку вест, интервју или извештај видим велики број прегледа, иако се тиме не руководим током писања, то ми је јасна порука од читалаца шта их интересује и привлачи им пажњу.
Рада Поповић, новинар: Кад трагам и кад се одлучујем којим темама ћу се бавити, увек полазим од тога да ли је уопште вредно
писати о томе са позиције значаја за друштвену заједницу, за одређени слој друштва, за одређену привредну, еконмску, културну јавност, да ли је вредно писати са позиције моралних вредности, уз потпуно поштовање приватности саговорника и актера догађаја и важећих законских прописа који се односе на јавно информисање. Увек ми је важно да ли ћу изазвати скретање пажње оних који би требало да реагују на проблем и који могу да га реше или на добар пример који ће послужити да позитивна искуства буду примењена и искоришћена у сличним ситуацијама.
Дакле, не размишљам о „клику“ за који мислим да је реаговање на прву лопту, на сензационализам, на непоуздане па и лажне информације. На срећу, још увек има и оних који су мој читалачки аудиториј којег веома ценим и који ми много значи. Од таквог писања, то задовољство ми је највећи бенефит.
*Пројекат "Све за клик, све за лајк"
Učitavanje komentara...