-Гојазност код деце настаје као последица савременог темпа живота и чињенице да се деца неправилно хране, пуно седе и недовољно се крећу. Код овог обољења долази до увећања масне масе тела у мери која доводи до нарушавања здравља и развоја низа компликација- истиче прим. мр сци. мед др Снежана Лешовић, педијатар ендокринолог, начелник Центра за превенцију и лечење гојазности код деце и адолесцената Специјалне болнице „Чигота“ на Златибору и члан Радне групе Министарства здравља за израду Националног плана за превенцију и лечење гојазности Републике Србије
Гојазност је најчешћа хронична болест код деце и адолесцената. Сва досадашња истраживања указују да су узроци гојазности код деце веома комплексни. Болест се развија под утицајем генетских и метаболичких фактора, спољашњих фактора, фактора социјалне и културолошке средине и лоших животних навика. Постоји слагање око тога да су фактори спољашње средине, више од биолошких, одговорни за епидемију гојазности. Сваки чинилац који у малој мери повећава енергетски унос или смањује потрошњу енергије у дужем периоду времена може довести до гојазности. Гојазност код деце настаје као последица савременог темпа живота и чињенице да се деца неправилно хране, пуно седе и недовољно се крећу. Код овог обољења долази до увећања масне масе тела у мери која доводи до нарушавања здравља и развоја низа компликација.
- Као одговор на епидемију гојазности код деце и адолесцената у нашој земљи основан је 2008. године Центар за превенцију и лечење гојазности код деце и адолесцената у Специјалној болници „Чигота“ на Златибору и осмишљен здравствени мултидисциплинарни Програм „Чиготица“. У Центар се упућују гојазни адолесценти узраста од 12 до 18 година, а лечење траје 21 дан које финансира надлежни Фонд здравственог осигурања. Програм „Чиготица“ је промоција здравог начина живота и обухвата медицински надзор, дијететске интервенције са смањењем укупног дневног калоријског уноса, планирану физичку активност, образовну и психолошку подршку. Програм је фокусиран на усвајање здравих навика и здравих стилова живота.По први пут је у нашој земљи омогућен мултидисциплинарни и индивидуални приступ лечењу гојазности захваљујући тиму кога чине педијатар ендокринолог, медицинске сестре, психолог, специјалиста физикалне медицине, физиотерапеути, професори физичког васпитања, дијететичар и аниматори-прецизирала је за „Вести“прим. мр сци. мед др Снежана Лешовић, педијатар ендокринолог, начелник Центра за превенцију и лечење гојазности код деце и адолесцената и члан Радне групе Министарства здравља за израду Националног плана за превенцију и лечење гојазности Републике Србије.
Она истиче да гојазност не представља само естетски проблем већ је удружена са значајним компликацијама код деце и младих и важан је фактор ризика обољевања у одраслој доби.
-Лечење гојазности је захтевно, комплексно и често смо неуспешни у решавању овог проблема код деце. Зато са превенцијом гојазности треба почети у раном детињству, фокусирањем на здраву исхрану и физичку активност. Исхрана треба да је избалансирана и уравнотежена, са довољним уносом воћа, поврћа и воде као најздравијег напитка. Саветује се и свакодневна физичка активност-наглашава др Лешовић.
Експерти препоручују најмање 60 минута физичке активности сваког дана за узраст од 5-18 година. Препоручено време може се поделити у краће временске интервале, али не краће од 10 минута. Педијатри не препоручују гледање телевизије деци млађој од две године, док би старијој деци требало то време ограничити на два сата дневно. У ту сатницу укључено је и време проведено испред компјутера и видео игрица.
-За лечење гојазности потребно је стрпљење, упорност, мотивисаност детета, спремност и подршка породице и време. Постепени пад телесне масе из месеца у месец је прави пут ка успеху. Не треба одлагати лечење гојазности. Што дуже гојазност траје то је теже променити лоше навике.Потребна је организована борба шире друштвене заједнице против гојазности-наводи наша саговорница.
У протеклих 14 година у Центру је лечено, едуковано и рехабилитовнао преко 8.000 деце и адолесцената. Учесници Програма “Чиготица” су из свих делова Србије, из земаља у окружењу, а и из већих европских центара. Од њих 20 процената су због мотивације и жеље да унапреде своје здравље, самоиницијативно су учесници програма „Чиготица“ и лечени су о свом трошку.
Циљ лечења је да гојазни адолесцети и њихове породице прихвате и усвоје здраве животне навике, коригују исхрану, повећају физичку активност и смање седентарно понашање. -Важно је нагласити да се са малим променама у дужем временском периоду, односно корак по корак може безбедно остварити пожељна телесна маса (ИТМ &лт;90. перцентила), унапредити здравље и квалитет живота гојазних адолесцената и спречити настанак компликација гојазности. Након завршеног тронедељног лечења долази до редукције телесне масе, побољшања метаболичких фактора, физичких способности и самопоуздања код деце и младих. Све ово је потврда да је лечење у програму „Чиготица“ значајно унапредио здравствено стање и квалитет живота наших адолесцената-истиче др Лешовић.
Програм „Чиготица“ је промоција здравих животних стилова, едукација и усвајање здравих навика у исхрани и схватање значаја свакодневне физичке активности. Програм пружа деци могућност избора између здравог и нездравог начина живота.
-Надамо се да ће резултати нашег рада дати велики допринос у превенцији и лечењу гојазности деце у нашој земљи и да ћемо дати одговоре на бројна питања загонетне гојазности-закључила је др Лешовић.
ПОДАЦИ О ГОЈАЗНОЈ ДЕЦИ
Истраживање здравља становништва Србије које је, крајем 2019. године, спровео Републички завод за статистику, у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Министарством здравља Републике Србије анализирало је и ухрањеност деце. Проценат гојазне деце узраста од 5 до 14 година у 2019. години износи 12,9 процената, док је умерено гојазне 16,6 одсто. Важно је знати да је значајно већи проценат гојазне деце 21,1одсто забележен међу децом узраста од 5- 6 година. Такође, регистрован је пораст процента гојазне деце узраста од 7 до 14 година и то 10,5 одсто у поређењу са 2013. и 2006. годином (4,9 одсто, односно 2,6 одсто).
ЕПИДЕМИОЛОШКЕ МЕРЕ
У Центар се примају деца са негативним тестом на присуство вируса САРС-ЦОВ-2. У циљу превенције ширења вируса појачан је хигијенски надзор на Дечјем одељењу уз примену мера социјалног дистанцирања и мера дезинфекције. Сви се придржавају епидемиолошких мера и препорука које су дате и планиране су за заштиту од короне. Пријеми деце се одвијају у мањем обиму. Тренутно је на одељењу 28 адолесцената из свих делова наше земље.
Гојазна сам од раног детињства. Постепено сам добијала у тежини сваке године и килограми су се само увећавали. Имала сам нездраве навике, лош начин исхране и готово сам била физички неактивна.
Зашто си дошла у Центар за лечење гојазности код деце и „Програм Чиготица“?
У жељи да решим проблем гојазности и унапредим здравље по препоруци вршњака који су већ лечени и били учесници у овом Центру.
Шта је било најтеже у току лечења?
Све по мало, здрава исхрана, свакодневно кретање, мало времена за телефон...На предавањима сам схватила где грешим и да само са јаком вољом могу изгубити вишак килограма и унапредити здравље.
Како се сада осећаш и колико си килограма изгубила?
Други пут сам Центру. Изгубила сам 30 килограма од последњег лечења.Сваке недеље сам са избалансираном исхраном и умереном физичком активносшћу губила од 1 - 2 кг недељно и тако стигла до 30 кг мање. Сада сам задовољна и срећна, пуна самопоуздања. Унапредила сам здравље, а то је најважније. Дошла сам поново да поправим кондицију, изгубим још у тежини и учврстим одлуку да на овом путу здравља истрајем и даље.
Која је твоја порука младима?
Желим да кажем вршњацима да не губе наду. Оно што видимо у огледалу је само наше тело, али најважније је да верујемо у себе, имамо циљеве и увек мислимо како да унапредимо здравље. Лепота здравља је најважнија. Ја сам то спознала као учесник „Програма Чиготица“. Ако желите да победите храните се здраво и крећите довољно, истиче Сара на основу свог искуства.
Učitavanje komentara...